У току припреме за попис бесправне градње у Кaрловцима

озакоњењу. У Сремским Карловцима су, како тај закон и предвиђа, форимирали петочлану комисију за попис, с грађевинским инспектором Ђорђем Урошевићем на челу, која ради на припреми програма пописа и његовог спровођења.

– Програм није завршен, али су окончани неки потези без којих се читав посао не би могао извести – каже Ђорђе Урошевић. – Реч је о томе да смо спремили скице парцела, из којих ћемо црпсти податке о томе шта је од објеката уцртано на њима, а из Катастра – да ли је то што је уцртано и легализовано. То је нешто што морамо имати пред собом да бисмо изашли на терен. Очекујемо још да нам стигне орто-фото снимак. Да ли ће се оно из скица парцела слагати са стањем на терену, видећемо тек на лицу места. Предстоји нам подела територије општине по зонама и разрада плана којим ћемо редом ићи.

Урошевић напомиње да има и оних који се обраћају комисији и пријављују бесправну градњу, остављајући податке о објекту, али то неће утицати на динамику и план пописа, који је у погледу времена које изискује попуњавање обазаца и бележење тражених података, доста захтеван.  По закону, када заврши попис незаконито изграђених објеката из једне зоне, односно целине, надлежни грађевински инспектор доноси појединачна решења о рушењу за све који су на попису. Решење о рушењу објекта грађевински инспектор доноси у року од седам дана од дана евидентирања, а у року од три дана га доставља и органу надлежном за издавање решења о озакоњењу, што је у случају сремскокарловачке општине Одељење за урбанизам, комунале послове и заштиту животне средине. До рушења незаконито изграђених објеката неће долазити до окончања поступка озакоњења, а када се ти поступци заврше, грађевински инспектор доноси закључак о обустави решења о рушењу.                

За све објекте у поступку озакоњења плаћа се такса пре издавања решења о озакоњењу, од чијег износа 70 одсто иде у корист јединице локалне самоуправе на чијој је територији незаконито изграђени објекат, 30 одсто у корист буyета Републике Србије, односно по 15 одсто у републичку и покрајинску касу, уколико је бесправна градња на територији Аутономне Покрајине.

З. Мл.