У Алмашком крају вишеспратнице непожељне

посебних анализа стручњака Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада и преиспитивања његових вредности не би ли се та јединствена четврт, „село у центру града“, као целина прогласила за културно добро. Те године је, наиме, први пут уобличен предлог одлуке о утврђивању целине Алмашки крај за стављање под претходну заштиту. То је практично, по речима више стручне сараднице у Заводу за заштиту споменика културе града Новог Сада архитекткиње Татјане Загоричник, законом о културним добрима прописан период од три године да би се са свих аспеката – архитектуре, уметности, историјског значаја… сагледале вредности неке целине или појединачних објеката и након тога сачинио и предлог одлуке за њихово утврђивање за културно добро. Почетком јула ове године поново је предлог одлуке о утврђивњу целине Алмашки крај објављен, и то у нашем листу, с нешто другачијим границама обухвата.

– Рок од три године је кратак период за такав посао – каже Татјана Загоричник. – Ми смо у претходном периоду радили на томе, али нисмо успели да финализирамо предлог одлуке. Но, успели смо да све испитамо и валоризујемо целину и појединачне објекте па смо донели одлуку да се границе целине промене. То је изазвало малу забуну кад је предлог одлуке у јулу објављен у „Дневнику” јер се мислило да се одустало од заштите неких делова. Међутим, није тако. Првим предлогом био је обухаваћен 21 хектар, а сада 22. У оквиру целине постоји језгро и његова заштићена околина. Заштићена околина је мало проширена, док је језгро у неку руку смањено зато што смо увидели да тамо постоје цели блокови у којима је непримереном изградњом  вишеспратних објеката у претходним годинама доста нарушен амбијент. Практично смо те блокове изместили у ту заштићену околину, нисмо их потпуно избацили да их не бисмо до краја девастирали и „ампутирали” из те целине, којој они физички припадају. Завод, дакле, ништа од објеката није скинуо с неке заштите, него је само мало промењен режим. У строгом језгру ће важити мало строжи и чвршћи услови заштите, а у заштићеној околини нешто мало флексибилнији. По речима Татјане Загоричник, чим предлог одлуке за стављање под претходну заштиту буде објављен у јавном гласилу, од тог тренута је тај простор или објекат под заштитом, и ништа не може бити урађено без услова и сагласности Завода. Он се у том року од три године третира као да је већ утврђено културно добро иако није, управо зато да се не би оставило простора за нарушавање вредности. То, с друге стране, значи да власници објеката и корисници у том простору за све интервенције морају да се обрате Заводу за заштиту споменика културе.   – Ми смо валоризовали објекате, и то не треба да плаши људе – каже наша саговорница. – Одредили смо објекте од посебног значаја, објекте од вредности, објекте од амбијенталне вредности, објекте савремене архитектуре и реконструисане објекте и оне без вредности. За све категорије су дефинисане мере заштите. Објекти који су без вредности се могу заменити под условима које утврђује Завод. Сигурно је да тамо неће бити дозвољена градња објеката веће спратности јер тај амбијент карактерише управо породично становање, које желимо да сачувамо.    Алмашки крај је, наглашава наша саговорница, значајан за овај град. Он је настајао од 1716. до 1718. године, када су становници села Алмаш населили Шанац. Преселивши се у тај крај, они су наставили да се баве земљорадњом и повртарством, а будући да су се настанили на терену који је био мочваран, испресецан барама и рукавцима, куће су градили по издигнутим земљаним гредама. Отуда, каже Татјана Загоричник, Алмашки крај има врло интересантну структуру улица које су кривудаве, неједнаке ширине, с малим трговима на појединим местима.               

– То је занимљива матрица, која је сама по себи велика вредност – додаје она. – Што се тиче саме архитектуре и објеката у целини, тамо постоје само два споменика културе, али врло значајна – Матица српска, као  споменик од великог значаја, и Алмашка црква Света Три јерарха, која је споменик од изузетног значаја. У оквиру целине има и доста објеката који су габаритни и архитектонски интересанти, а припадали су богатијим породицама у Улици Саве Вуковића, Алмашкој и Светосавској. Значајан је сецесијски објекат Занатског дома, који није појединчно споменик културе, али је архитектонски вредан. Пошто је становништво Алмашког краја било слабијег имовинског стања, и објекти су скромније архитектуре, али су уједначени – приземни или објекти високог приземља с детаљима који их чине допадљивим. Све то с том матрицом чини Алмашки крај вредним амбијентом, који као такав већ постоји у свести грађана Новог Сада.  Граница Аламшког краја, по новом предлогу одлуке, протеже се десном страном Улице Николе Пашића, Тргом Марије Трандафил, Темеринском, Алмашком, Коче Коларова, Павла Стаматовића, Ђорђа Рајковића, Улицом земљане ћуприје, Милована Глишића, Саве Вуковића, Златне греде, Александра Тишме, Лончарском, Даничићевом, и преко Златне греде завршава се у Николе Пашића.

Како напомиње Татјана Загоричник, у Темеринској улици ће бити могуће подизати објекте веће спратности јер у њој такви објекти већ постоје. 

– Мислим да ћемо до краја године успети да предлог уобличимо и проследимо у Републички завод за заштиту споменика културе, који га по Закону о културним добрима разматра, шаље Министарству културе, а ово Влади Србије на усвајање. Та процедура дуго траје, али се искрено надам да ће одлука о утврђивању Аламшког краја за културно добро бити донета.

З. Милосављевић

Фото: Архива Дневника

Сарадња са Удружењем Алмашана Стручњаци Завода имали су недавно састанак са члановима Удружења Аламшана на ком су за следећу и 2018. годину договорили акције за промоцију овог краја и његових вредности. У плану је укључивање Музеја и Архива града у те активности. Предвиђа се пре свега изложба поводом 300 година настанка Алмашког краја, потом  предавања, трибине и друге манифестације.