Традиција се не само наслеђује него и задобија

прошли кроз њу и управљали њоме. Међу њима је и садашњи директор Гимназије, Радивој П. Стојковић, овогодишњи лауреат Новембарске повеље, али и добитник Ордена Светог Саве другог реда. Тим последњим у низу заначајних признања Стојковић је још једном потврдио да је свакодневно спајање традиционалних вредности и најсавременијих достигнућа, када је образовање у питању, добитна комбинација, уз тврдњу да се традиција не само наслеђује него и задобија.

Ако сте у школи или гимназији која је на истом месту већ четврти век, на Златној греди у Новом Саду, у порти Цркве Светог великомученика Георгија, онда је то благородно место и место које обавезује каже Стојковић.  Јер, за то време, туда су прошле генерације изузетних људи који су остали запамћени и исто тако оних о којима немамо записа. Али, оно што имамо је огромно богатство, за сваку средину, за сваки народ, а поготово за наш град. „Змај Јовина” гимназија је, у ствари, та полазана тачка када је у питању образовање у Новом Саду.

У првим писаним траговима, школа се од 1703. године помиње као  Православна вероисповедна основна школа, а од 1731. је преименована у  Висарионову гимназију. Полазећи од тога како се ту некада радило и предавало, ко је ту школу похађао, а ко управљао и био члан патроната, наш саговорник закључује да је заоставштина Гимназије којом данас руководи он изузетно значајна. Сећајући се свих тих знаменитих имена нашег образовања, културе, уметности, друштвеног и политичког живота, он напомиње да се оно што су нам они оставили у аманет не сме заборавити.

То је тако велико богатство да и данас све што смо примили у наслеђе, да бисмо одржали и унапредили, захтева велики труд и посвећеност. Ми, практично, ништа не почињемо  настављамо и у неком новом времену једноставно потврђујемо оно што је најзначајније и најбитније за опстанак нашег народа  сигуран је наш саговорник.

Стојковић је директор Гимназије „Јован Јовановић Змај” сада већ петнаесту годину, а његова веза с том школом датира из много ранијих година, те наш саговорник воли да каже да је матурант „Змај Јовине” гимназије из осамдесетих, професор из деведесетих, а директор од двехиљадитих. Имао је срећу, како скромно додаје, да буде окружен драгим професорима и тако напредује у свакој етапи свог ангажовања у образовању.

Привилегија је када сте професор и директор у школи у којој сте били и ђак. Онда знате како та школа дише, знате њен систем вредности, њен осећај за меру, који је та школа, уз осећај за лепо и врхунска достигнућа ђака, увек неговала. Када је то саставни део вашег одрастања, онда је лакше  каже Стојковић.

Од времена када је постао директор до сада, у Гимназији је уведено низ нових смерова и нових могућности за талентноване ђаке. Осим тога, Стојковић и његови сарадници радили су на развијању међународних веза, упознавању с културама и подизању нивоа знања страних језика  француског, енглеског, немачког, руског. Уведено је и учење јапанског и кинеског језика као факултативних, као и смерови за талентоване спортисте, за талентоване информатичаре, а последњи у низу је смер за талентоване физичаре, али и седми и осми разред основне школе за талентоване ђаке. Све су то новине које прате потребу и динамику развоја ђака до целовитих личности и развоја њихових талената, што је, подсећа Стојковић, мисија Гимназије и данас, као и у претходним вековима, и оно чиме се и он води у свом раду. У томе је, каже, однос међусобног поштовања и уважавања ученика и запослених у Гимназији веома битан: елементарни корак је, каже, саслушати, а исто толико важно је и постићи да ђаци у школу долазе радосни.

С обзиром на генерације које су кроз њу прошле, „Змај Јовина” гимназија је под будним оком Новосађана. Наши суграђани изградили су посебан однос према тој школи, која представља континуитет образовне идеје од самог свог оснивања. Имајући у виду да су векови у питању, наш саговорник посебно наглашава колико је важан сваки дан и свака могућност да се нешто битно уради.

Образовна идеја „Змај Јовине” гимназије била је у главном току европског образовања XVIII, XIX, XX века, а ми се трудимо да остане и у главном току европског и светског савременог образовања, пре свега када је у питању високо постинуће ученика, односно развој њихових талената и образовање личности. Наша школа је увек била изузетно толерантна и њен мото је Свакога учврстити у његовој вери и нацији”. Те идеје су давно  прокламоване, али су и данас актуелне, као универзалне вредности поштовања личности.

Д. Ристић

У ритму генерације 21. века

Гимназија „Јован Јовановић Змај” ће у мају организовати фестивал слам-поезије (такмичење у оквиру којег песници и песникиње читају или изводе напамет своје оригиналне радове), а право учешћа имаће и екипе ученика из других школа.

Идеја је да екипа неке школе напише стихове на енглеском, француском, немачком, руском језику, а наравно и српском, те да компонује музику на те стихове и да изведу оно што су написали  најављује Радивоје Стојковић.  Млади људи ће на тај начин крајње креативно учити стране језике, али и писати и компоновати на српском. Мислимо да је слам ритам генерације 21. века.

Стојковић је најавио подршку бројних културних центара с којима Гимназија сарађује, а, како је рекао, ускоро ће уследити и јавни позив школама.