Свемир препун изненађења одушевио Новосађане

дигитализованом планетаријуму у Србији, који се налази на Петроварадинској тврђави у просторијама астрономског друштва „Аднос”.

Како би изгледало небо изнад нашег града када би се угасила сва светла, сазнали смо током уводног предавања, упознавајући се са звездама и сазвежђима. Укупно има 88 сазвежђа, а голим оком их видимо 69. Заврзлама око броја и изгледа тих сазвежђа, након мрачног средњег века, коначно је расветљена 1920. године, иако су прве смернице о њиховом постојању настале још у другом веку наше ере. У зависности од тога када и где постају видљива, деле се на пролећна, летња, јесења и зимска сазвежђа. Звезда најближа нашој планети је Вега и удаљена је „само” 27 светлосних година, што је око 255.441.600 милијарди километара...

– Готово сви називи сазвежђа пореклом су из грчке митологије, тако да су стари више од две хиљаде година – објаснио је демонстратор планетаријума Ратко Миљковац.

А онда је, само једним кликом, преко целог планетаријумског плафона приказао слике ликова из те грчке митологије, односно како су стари Грци повезивали звезде и цртали их у облику животиња или људи.

Захваљујући математичким прорачунима и осетљивој техници, након три месеца припреме, новосадски планетаријум нуди више могућности, хиљаде разних анимација и сателитских снимака о актуелним дешавањима у свемиру. Посетиоци су путовали кроз Сунчев систем, Млечни пут и нашу галаксију, међугалаксијски простор, а куполу планетаријума испунили су магични преливи разних боја и прегршт звезда које су се сударале, рађале и нестајале.

– Галаксије су најинтересантније за астрономе јер не знају како настају – казао је Миљковац. – Када се сударе, оне испусте гас и звезде се помешају и верујемо да тако настају нове галаксије.

У дупке пуном планетаријуму, како су се смењивале слике и анимације, тако су присутни одушевљено реаговали. Нарочито најмлађи, којима се наш свемир посебно допао.

– Највише су ми се свиделе оне животиње на небу и како су се звезде кретале – рекла нам је Леа Переги (6), која воли ноћу да гледа у небо и звезде.

А њена старија сестра Лара (9) највише се одушевила звезданим експлозијама.

– Нисмо знале шта да очекујемо, али се нисмо ни разочарале оним што смо виделе – кажу студенткиње Александра Буровић и Марија Купрешанин.

Будући да је на своје место у планетаријуму чекало готово 200 Новосађана, а у једној тури може да уђе 50, у четвртак су одржане две пројекције, а осталима који су дошли и нису успели да обезбеде себи место под свемирском куполом, лепо ведро време је послужило да гледају звезде телескопом.

– Интересовање је било веће него што смо очекивали, а тако је испало јер су нас медији подржали и промовисали – рекао је председник астрономског друштва „Аднос” Душан Мрђа. – С обзиром на толики одзив, трудићемо се да пројекције организујемо наредних неколико четвртака заредом, иако је било у плану да буду сваког другог. Касније ћемо реализовати како смо планирали, да комбинујемо с предавањима.

Л. Радловачки

Фото: Ф. Бакић

Л. Радловачки