Све знање пред публиком

у Српском народном позоришту. Програм ће отворити основци, балетићем „Чиполино”, након чега ће наступити играчи смера за савремену игру. Крај првог дела резарвисан је за нумеру „Сатанела”, коју ће извести ученици друге, треће и четврте године класичног смера, а солисти су матуранти Катарина Станић и Александар Бечварди, који је већ увелико ангажован у СНП-у. Други део концерта почеће соло варијацијама основаца и средњошколаца, биће извођења и ученика смера за народну игру, а за крај је планирана ефектна нумера „Шпанска игра”.

– Сваке године на почетку школске године конципирамо програм концерта, с обзиром на то какву завршну генерацију имамо и шта ћемо с њом радити – каже директорка Балетске школе Сања Вучуревић.

Балетска школа у Новом Саду има 400 ђака и обухвата основно образовање, које нуди класичан смер, и средње, које има класичан балет, савремену игру и народну игру. Класе су мале – сваке године се упише максимално по шест ученика на класичан балет и савремену игру, односно максимум 16 ђака на народну игру. Сви смерови и године учествују на великом годишњем концерту.

– Уморни смо зато што много радимо, али морамо, да бисмо имали снаге за велики дан – каже матуранткиња Катарина Станић. – То је прилика да будемо на сцени и уживамо, а на крају и да се покажемо.

Да би се неко бавио балетом, рад је, каже Катарина, најбитнији, али и морају постојати предиспозиције за балет.

– Балет је уметност која није за свакога, као што га ни сви који га гледају у позоришту не доживљавају исто –додаје друга матуранткиња Ана Јаворан. –Али, онај ко разуме балет и ко поштује његову лепоту, може спознати праву уметност. Најлепше од свега је изаћи на сцену и одиграти. Ипак, томе претходи невероватно много рада, треме и нервирања.

Како каже, за балерине и балетане је врло битна воља јер, треба ући у салу сваки дан, дати 120 одсто себе и никада не одустати пошто једино тако, тврди Ана, могу успети. По њеним речима, пред концерт је у школи много више проба, али и узбуђења, јер све треба довести до савршенства. Ако се и деси неки пех, каже она, треба устати, насмешити се и наставити као да ништа није било.

– Сваку појаву на сцени доживљавам једнако, али, пошто је то матурски концерт, ипак се мало више трудимо јер он представља врхунац четири године труда и рада – објашњава матурант и солиста Александар Бечварди.

Он такође мисли да је снажна воља изузетно битна за играча балета, а нарочито за мушкарце, који се често сусрећу с разним тешкоћама, али и стереотипима и зачикивањима у школи, што је, каже, осетио и на својој кожи.

– Треба то издржати и терати даље јер, ако је то оно што волиш, не сме ништа да те спречи – каже Александар. – Ипак, не бих рекао да у балету има негативних ствари. Мој отац је поносан на мене и имам пуну подршку породице, а и моја сестра је ђак Балетске школе.

Он додаје да је пожелео да упише балет када је, као дечак, гледао представу „Жизела”, а следеће године је то и урадио. За ту врсту уметности потребан је, каже, и труд, рад и добри наставници, али, пре свега, играч мора у себи то да поседује.

– Излазак на сцену пружа предиван осећај и не постоји ништа слично. Балет је уметност и љубав – каже он.

Д. Ристић