Све више младих без дома и уточишта
Прихватилиште и Прихватна станица с дневним боравком, при Геронтолошком центру „Нови Сад”, с доласком хладнијих дана постају све попуњенији. Од 7 до 19 часова током радних дана,
односно до 18 сати викендом, око 30 корисника свакодневно долази у просторију на Булевар краља Петра Првог 28ц, да се угреје, истушира и поједе своје следовање – два сендвича и шољу чаја. Ипак, највећи проблем, осим недостатка простора, јесте што све више има младих којима је таква врста помоћи неопходна.
– Раније је међу бескућницима било углавном старијих људи – уочава социјална радница Прихватне станице Невена Живанов, наводећи да се број не мења у односу на претходне године. – Сада је тренд да све више има младих, зависника од дроге, алкохола, оних који се воде као психијатријски случајеви, особа које су остале без посла, изгубиле кућу и остале на улици.
Иако корисницима социјални радници помажу да прибаве неопходне папире, и даље бар 50 одсто њих нема лична документа. Налазе се у систему Центра за социјални рад и локалне полиције те тако успеју да потврде да живе на територији Новог Сада, будући да само под тим условом могу бити корисници услуга Геронтолошког центра и ЦСР-а.
– Корисник сам од пре два месеца, стицајем околности због лоших стамбених услова – каже Н. Н. – Центар за социјални рад ми је све омогућио, а у крајњем
случају, и такозвани контејнер ће ми бити на располагању, ако ми буде требало преноћиште.
Током наше посете одржано је једно од предавања у оквиру програма подршке за бескућнике, који финансира Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова. Учећи о вештинама комуницирања и слушања, корисници треба да се оспособе за самосталнији живот, као и излазак из стања бескућништва.
– Корисници су заинтересовани, доста њих учествује на групним састанцима и доста су активни – каже предавач и социјални радник Милош Костић. – Замишљено је да се прича о општим животним темама и проблемима, како квалитетно комуницирати, решавати конфликтне или кризне
ситуације, како показивати поштовање, емпатију и толеранцију. Могу да кажем да је ефекат донекле постигнут, али увек може боље и више. Оно што најпре можемо да приметимо је да се у некој мери смањило њихово негативно понашање јер су почели да преиспитују своје одлуке.
Н. Н. је први пут присуствовао предавању и каже да му изузетно значи, иако је неким делом све то проживео у животу. Сматра да је добро учити о вештинама комуницирања и слушања јер много може помоћи људима.
– О проблему треба причати, али шта се дешава? Када неком испричате проблем, одмах се примети да ли то њега интересује или не. А може доћи до неповерења и лошијих људских односа – наводи саговорник, примећујући велику неправду у нашем друштву, која се у његовом животу одражава тако што нема блиске пријатеље ни породицу. – Знате како кажу? Кад те виде на вратима, одмах помисле колико ћеш им појести и попити, и мисле да си само због тога дошао. Звучи невероватно, али је жива истина. Јер, кад одеш код сиромаха, ти се наједеш и напијеш, а код оног који има и само два динара више у џепу, немој се надати ничему добром.
Да би бескућници предстојећу зиму провели још лепше и безбедније, социјална радница Невена Живанов апелује на све суграђане да донирају топлију гардеробу, обућу и доњи веш, који им највише мањка.
Л. Радловачки