Све тајне роњења

 али и савет координаторке програма „Твоје занимање – твоја авантура“ Маријане Николић. Тако је почела трећа радионица у оквиру које се на Дечјем одељењу Градске библиотеке ученицима седмих и осмих разреда представљају несвакидашња или екстремна занимања, а овом приликом ђацима ОШ „Никола Тесла“ говорио је члан ронилачког клуба „Данубијус“ Иван Шкиљаица.

– Да постанете ронилац морате да дођете на неки курс - објашњава Шкиљаица. –  Програм се састоји од теоретских делова и часова подводних вештина у базену. На теоретском делу учите основе за, како се то каже, физику роњења, а подводне вештине се односе на све оно што морате да знате да урадите с подводном опремом да би ваше роњење било безбедно. Када завршите курс, добијате диплому, ронилачку картицу и карнет, што је, било где да одете, доказ да сте завршили неки курс и на основу тога можете да роните за почетак рекреативно.



После кратког историјата клуба, уследила је прича о врстама роњења. Наравно, роњење на дах постоји откако је света, али занимљивост коју су млади имали прилику да чују је то да урођеничке популације на Пацифику и дан-данас у потрази за бисерима роне на дах без икакве опреме. Иначе, за бисерима и коралима рони се у дубину већу од 40 метара.



Затим је ту зарон уз ронилачку опрему. Маска, пераја и дисаљка су нешо свима познато, а чланови Ронилачког клуба „Данубијус“ донели су мали део остале опреме, али сасвим довољан за упознавање с младим будућим рониоцима. Ронилачко одело од неопрена, тзв. мокро, пуно ваздушних мехурића, које рониоце штити од смрзавања, СКУБА апарат – боца с кисеоником и прслук који садржи велики мехур за одржавање на одређеној дубини, што је битно за роњење на коралним гребенима.



– Потопљена шума изгледа као хорор – своје утиске зарона у језеру на Тари с присутнима је поделила млада чланица Ронилачког клуба „Данубијус“ Јована Обрадовић, која је завршила њихов курс. – Све је само голо дрвеће, ништа се не види, јер је то било у загађеном делу, и није леп призор. Али тамо где је вода чиста и где има доста животиња, лепо је ићи и доста тога може да се види. Ипак, при роњењу је најбитније имати добро друштво.



Обука ронилаца, вођење зарона, научноистраживачки рад, који обухвата биологију, екологију и заштиту животне средине, подводна археологија и њена грана у оквиру које људи траже потопљене бродове и благо, медији – фотографија и видео под водом, неки су од послова којима рониоци могу да се баве. Технички рониоци под водом раде физички посао, као што је варење, бушење, техничко одржавање и чишћење, сакупљање хране и различитих ресурса, а ту су и послови при војсци и полицији.



– Лети кад одем на море, бавим се подводним риболовом – испричао је један од ученика ОШ „Никола Тесла“ Вук Влаисављевић. – То је роњење на удисај. Од опреме користим маску, дисаљку, пераја и ронилачко одело. На овој презентацији највише ми се свидео приказ различитих послова којима рониоци могу да се баве, рецимо, вођење у зароне. Вероватно ћу се јавити и Ронилачком клубу „Данубијус“.



Б. Павковић