Спор око парцеле у шангајској Трећој улици
Некадашњи члан Градског већа Бела Курина и његов комшија Миленко Барна били су , због нерешених имовинскоправних
односа, предмет пажње житеља Шангаја из Треће улице и Грађевинске инспекције.
Повод је био покушај Беле Курине да уђе на парцелу Миленка Барне за коју, како Курина тврди, поседује папире, док Барна и комшије то оспоравају, тврдећи да он користи „политички утицај”.
– Ја сам умешач у судском спору који се води пред Вишим судом у Новом Саду за парцелу на којој живи Барна, али и за остале парцеле, где живе породице које гаје стоку или узгајају поврће – каже Драгомир Шушаков, уједно и председник Месне заједнице у Шангају. – Заступам Републику Србију против Пољопривредног предузећа „Слога” из Каћа које сматра да су те парцеле њихове. У Шангају има око 70 парцела малих површина, које зовемо салашима, а на једној од њих још од 1995. године живи и Миленко, као самац, бавећи се сакупљањем секундарних сировина.
Курина каже да је 2012. године склопио уговор по којем је од власника „Слоге” Слободана Шћекића добио да користи на 99 година парцелу на којој је породица Курина изградила кров над главом.
– Парцела коју сам добио на коришћење улази четири метра у парцелу где живи Миленко Барна – каже Курина. – Већ четири године говорим Миленку да живи на мом плацу, а сада сам решио да уђем у посед.
По његовим речима, после уговора склопљеног с власником „Слоге” породица Курина је добила воду и струју.
– Поднео сам захтев за легализацију парцеле и на основу тога добио комуналије – навео је Курина.
Два грађевинска инспектора узела су од Курине папире којима тврди да је власник земљишта, док су Миленка Барну упутили на суд.
Барна нема сроднике, живи без струје и воде, окружен смећем и неупотребљивим стварима. Пример је да и као одрастао треба да има некога ко би бринуо о њему. Комшије кажу да му некада у шерпици дају ручак, а недавно је од једног добио стари кревет. И су се комшије организовале да би Миленку помогле позивањем полиције, Грађевинске инспекције и новинара.
Текст и фото: З. Делић