Шпанска крв у срцу Бачке
Једна од њих је Шпањолка Марина Тарус, која је пре две године из Барселоне дошла у Нови Сад. Она је најпре волонтирала, а онда и пожелела да у нашем граду остане и баш овде досегне своју „плаву звезду”.
Када је пре неколико година почела да путује по свету, није ни слутила да ће је судбина довести на Балкан, где се претходних неколико година, са својим пријатељима, упустила у пешачку авантуру.
– У Србију сам дошла из радозналости, након што сам доживела топлину балканског друштва и упознала веома доброг пријатеља из Крушевца па сам од тада имала циљ да једног дана овде и живим – почиње своју причу симпатична млада дама, која се пре пет година из Шпаније преселила у Амстердам и тамо волонтирала у културном центру „Waterhouse“ преко Европског волонтерског сервиса. – Тада сам коначно добила прилику да се пријавим за рад у центру Младих истраживача Србије у Београду и Покрету горана Војводине у Сремским Карловцима, где сам кроз краће волонтерске пројекте убрзо добила задужење у њиховим радним камповима.
Иако су пројекти у којима је у тим центрима учестовала завршени у децембру, она је, захваљујући надахнућу сјајних људи у тим тимовима, наставила да учествује у њиховом раду и остала да живи у Новом Саду.
– Тренутно тражим посао, али сам прошле године покренула пројекат „РЕ: Вита“, којим покушавамо да ревитализујемо напуштене јавне објекте, дефинишемо да ли су они за јавну употребу, али и да покренемо локалну акцију и подигнемо свест о урбаном потенцијалу Србије – рекла је Марина за „Дневник“, додајући да, с обзиром на то да је студирала биотехнологију и одрживост развоја у урбаним срединама, тренутно проналази своје место на пољу комуникационих планова за невладине организације у области животне средине те да тежи да представи науку кроз уметност.
Наша саговорница нам је признала да јој се овде највише свиђа Кинеска четврт, која је, по њеним речима, пуна енергије, уметности, воље и колективног рада, који могу бити усмерени ка уметности. Каже да је Нови Сад град иницијатива, које покушавају да промовишу студентске покрете и културу, те да једва чека да види који су следећи кораци будуће омладинске и културне престонице Европе на том пољу.
Полако учи српски језик, а администрација јој ипак, како каже, представља највећу препреку овде. Она сматра да је по питању гостопримства, културе и политике Србија веома слична њеној земљи.
– Људи у Србији су веома отворени и заинтересовани да чују моју причу зато што сам Шпањолка, веома су заинтригирани и углавном не разумеју зашто сам остала овде да живим – рекла нам је Марина кроз смех, и додала да њен брат и пријатељи ускоро долазе у Нови Сад да је посете. – Моја породица и пријатељи никада не знају где ће ме пронаћи јер сам данас овде, а већ сутра у неком другом граду, али сви они ме подржавају и веома су знатижељни да виде који ће бити мој следећи корак.
В. Бијелић