Солидарна кафа и клопица у новосадским локалима

гости, уколико желе, могу оставити новац, намењен за кафу коју запослени после деле суграђанима који за то немају пара.

– Конобар о томе обавести госта, и даје ко колико може, ако хоће – објашњава менаџер „Кафетерије” Нови Сад Илија Срдић. – Онда, када наиђе неко ко нема пара, дамо му кафу на рачун куће, а то радимо и када се деси да у тегли у том тренутку нема новца. У многим земљама света људи на тај начин помажу сиромашнима. Наше кафе су специфичне, увезене из различитих земаља, и деси се да неко не може да је приушти. На тај начин свако може да је попије.

Како каже, у 90 одсто случајева гости оставе новац, а све је на добровољној бази и многи од њих су одушевљени том инцијативом. Корисници који добијају солидарну кафицу су, каже Срдић, људи који одређено време проводе у центру града у близини „Кафетерије” и с којима се људи који раде у локалу у одређеној мери познају.

– Углавном дођу и питају да ли могу да добију кафу. Често се по њима види да им је непријатно, али ми то урадимо дискретно, да се они не би осетили угроженим или издвојеним. Ако хоће, могу и да седну и да је попију унутра, није само за понети. Имамо већ и неке сталне кориснике. Хладно је, а ми им на тај начин пружимо мало топлине у ова тешка времена.

Корисника солидарне кафице, каже Срдић, нажалост, има све више, нарочито у зимским месецима.

С њим је сагласна и Славица Петровска Бркић, власница пекаре „Славица”, тренутно једине у Новом Саду која је и даље укључена у акцију „Солидарна клопица”, у оквиру које људи могу купити, одосно оставити новац за храну онима који га немају.

– Ту акцију практикујемо већ неколико година и дневно имамо од десет до 30 корисника „Солидарне клопице” – објашњава Славица Петровска Бркић. – У почетку их је било срамота и често су стајали са стране док се пекара не испразни. Сада смо се већ упознали и осећају се пријатно када дођу код нас по храну. Без обзира на новац који смо тог дана скупили за „Солидарну клопицу”, на крају радног дана поделимо и пециво које нам је остало јер, штета је да се не искористи, то је још свеже.

Како каже, на тај начин пекаре, као и суграђани, добијају могућност да људима који су без новца пруже бар један топли оброк дневно. Њени купци то препознају па су им такве донације, каже Славица, већ постале навика, а за све оне који нису упознати о чему се ради, ту је плакат који је изложен у пекари. Како каже, и медијска пажња својевремено је доста утицала на људе да се укључе у акцију у којој је најбитније да се корисници не осећају као неко ко нема.

Д. Ристић