Смиреност, мудрост, упорност и елеганција - пресудни у рингу

Или да је на Олимпијским играма у Паризу 1924. године, први пут уврштен у демонстрационе спортове, али је у плану да тек 2024. године, након читавог века, ОИ опет буду у Француској и да се тада савате бокс, коначно, уврсти у олимпијске спортове? Да ли сте могли макар да претпоставите да се савате појавио у Србији у 19. веку и то у оквиру војске? А, да ли знате да данас имамо неколико европских и светских шампиона који се боре под нашом заставом? И да је наша држава у групном пласману на другом месту у свету, иза француског тима? Па, зашто се, онда, не говори о том спорту? Зашто не знамо о саватеу као о, на пример, фудбалу, ватерполу, тенису...?

– У саватеу нема финансија, не зарађује се толико, па није интересантан спорт – каже Горан Бајшански (31), који тренира савате у Савате клубу „Војводина“ више од деценије. Од тада је освојио злато на Светском, Европском, Медитеранском и Светском универзитетском првенству. „Скромно“, што би у шали рекао наш саговорник.

„Регуларни“, „прави“ бокс, који је свима познат (две набилдоване, знојаве особе које се у рингу ударају рукавицама и крваре на све стране), је такозвано срце за све остале врсте бокса па, између осталог, и саватеа. Савате има три дисциплине: асо (полуконтактни савате, нема нокаута), комбат (нокаут је дозвољен) и кан (ударање штаповима). Борба се, такође, одиграва у рингу, а од победе или губитка, дели вас непуних десет минута! Игра се у три рунде од по два минута, а између је пауза од минуте. Борци носе трикое, рукавице, гуме за зубе, кациге и патикице са танким ђоном. Међутим, по чему се суштински разликује од осталих чланова боксерске породице?

– Тежи је од, рецимо, кик бокса, али је лепши за гледање. И најважнија је техника – објашњава Кристина Џолић (21), која је пре три године сасвим случајно са сестром решила да почне да тренира савате, што ју је касније довело до освојеног злата на Балканском првенству и бронзе на Европском. – У саватеу нема удараца цеваницом, за то се добијају опомене. Мораш увек да стојиш у гарду и да гледаш где ти је противник.

Синиша Зељковић (28) каже да у саватеу највише до изражаја долази перфекција, али и надмудривање. Противник треба да буде поражен, али не и понижен. Иако не воли нокауте, јер се тада губи смисао и лепота спорта, једном је нокаутирао противника и тада је постао првак света. Осим тог злата, освојио је још једно на Европском првенству и једно сребро на Светском универзитетском.

– Уколико прекршиш правила, добијаш опомену. Након три-четири иде минус, а ако добијеш три јавне опомене, што значи да се све судије сложе, онда те дисквалификују – објашњава Синиша, додајући да, како побеђују противника, тако побеђују и судије.

Каква су времена дошла, млади, а нарочито девојчице/девојке, почињу да тренирају борилачке вештине ради самоодбране. А они који би да злоупотребљавају научене покрете, убрзо прекину са тренирањем јер концепт тренинга није такав - схвате да није оно што су очекивали, па штрче и одустану.

– На тренингу се исцрпиш, после и да ти неко удари шамар на улици, остаћеш смирен, још ћеш се, можда, извинити тој особи која те је ударила - каже, поприлично смирени Синиша Зељковић.

Штавише, у СК „Војводина“ упорно раде на подизању свести код деце и њихових родитеља о самом спорту, а председница клуба Маја Оџић и тренер Мирослав Оџић (који је и тренер репрезентације), толико су посвећени малишанима, да у оквиру тренинга организују и играње „Занимљиве географије“. А како би родитељи имали што мање разлога да спрече своју децу да тренирају савате, клуб је омогућио бесплатно тренирање свој деци до 12 година.

- Има деце која одустају од тренирања због амбиција њихових родитеља. Чим не постигну неки резултат који су им зацртали, престају са тренирањем – каже Горан Бајшански, додајући да родитељима није атрактиван савате јер, за разлику од других спортова, нико „не купује“ успешне спортисте, а нема ни зараде.

Иако прави савате боксери не злоупотребљавају свој спорт, ипак, постоји неправда и на њиховим мечевима, а долази и до свађе након борбе.

– Када сам победила на државном првенству у комбату, након меча је у свлачионици противница насрнула на мене јер није могла да прихвати да је изгубила – присећа се Кристина Џолић.

Проблем на који наилазе јесу судије. Често туђе судије суде у нечију корист, па се дешава да неко изгуби меч, а све време је био убеђен да заслужује победу.

– Имали бисмо боље резултате када бисмо на првенствима имали и своје судије јер би се тада реалније оцењивало – каже Горан.

Савате је, међутим, добар за „скидање кила“ и добијање мишића (резултати су видљиви већ после месец-два), нужна је правилна исхрана, а и јачају се кости, нарочито оне које се директно користе у борби (стопала и шаке). Па тако у СК „Војводина“ има више рекреативаца него такмичара. Ипак, сваки спорт је добар за здравље.

– У сваком спорту се другачије развија, али у добром, здравом смеру – објашњава Горан Бајшански. – Ми се сви спремамо максимално, али нисмо сви прваци...

Суштина је бавити се спортом, било којим. Ипак, како Горан каже, нису спортисти само они који су шампиони, већ сви који изађу на терен или уђу у ринг - који макар и покушају.

- Сви имамо шансу да будемо победници, важно је не дати на себе - прича Горан и додаје да је сваки шампион некад био само такмичар који је одбио да одустане, што је основни мотив свих чланова клуба „Војводина“. Он каже да је био антиталенат за савате, али да су му жеља, упорност и циљ били рецепт за постигнут успех. - Један осваја златну медаљу, али то не значи да је овај други лош. Можда би био најбољи као судија или тренер. Не треба одустајати...

Премда на тренинзима жене равноправно тренирају и успешно парирају мушкарцима, заједно учествују у такозваним спаринзима (пријатељски меч између две особе), момци ипак имају проблем и теже им је да раде са девојкама - не могу да искористе пуну снагу, а морају и више да пазе на која места да их (не) ударе.

Не постоје идеалне године за почињање бављења саватеом, а ни за престајање. Ипак, асо се углавном тренира до 40. године, комбат до 30. јер је напорнији, а у кану нема граница. Генерално у спорту упорност, воља, тренирање, одрицање и мотиви такође не треба да познају границе, а у рингу се показује оно што је у глави - размишљање и мудрост.

Леа Радловачки