Широк спектар дрва, угља, али и цена
Стоваришта огрева снабдевена су довољним количинама угља и дрвета за ову грејну сезону, која је увелико у току.
– На лагеру имамо довољне количине огрева и не очекујемо да ће бити застоја у даљој набавци – рекао је запослени у „Мај-Гор“ стоваришту Горан Спасојевић. – Мале су једино залихе брикета од дрвета јер су суви и могу се одмах ложити. Да ли ће стизати још, за сада немамо информацију.
По његовим речима, најтраженији је сушени дрвени угаљ „вреоци“, који кошта 13.000 динара тона. На овом стоваришту у понуди су још и сирови угаљ „колубара“ по 8.000 динара тона, од камених су заступљени „бановићи“ и „пљевља“ по 14.000 динара тона, док су брикети 20.000.
Од огревног дрвета, на лагеру има довољно букве, а сав дрвени огрев се продаје по 5.300 динара кубни метар. Обављају и услуге превоза, а цена зависи од поручене количине. За две тоне угља, односно три кубика дрва или више, услуге превоза су бесплатне за Нови Сад и околину, док се за мању наручену количину услуга наплаћује 1.000 динара по тони или кубном метру.
Директор стоваришта „Искра-Пан“ из Петроварадина Здравко Бјелић каже да је ситуација и код њих за сада добра по питању количине огрева којом располажу, али и у случају нестанка појединих врста, проблема с набавком неће бити. Једино им недостаје угаљ „ковин“.
– Код нас је најтраженије огревно дрво, а располажемо буквом, храстом и багремом – поручује Бјелић.
Цена кубног метра свих врста дрвета је 5.000 динара. Обезбеђен је и превоз. За Петроварадин се плаћа 200 динара по кубном метру, а за Нови Сад 400.
Од угља, располажу „колубаром“ по 7.000 динара тона, „костолац“ се продајепо 7.300, док „станари коцка“ из БиХ стају 9.100 динара тона. Угаљ „сушени вреоци“ кошта 12.300 динара тона, колико и „крека коцка“ из БиХ, а мрки угаљ „бановићи“ из БиХ кошта 14.000 динара. Руски камени висококалорични угаљ се може купити по 19.500 динара тона. Превоз је обезбеђен, а цене се крећу од 500 динара по тони за Петроварадин, односно 700 динара по тони за Нови Сад.
Из „Виола Ко“ поручују да већ месец немају ништа на лагеру, пошто грађани немају довољно новца за куповину огрева. Политика предузећа не практикује плаћање на рате јер, како кажу, из искуства већ знају да на тај начин неће успети да се наплате до краја.
И. Миклоши