Сећање на хиротонисање Светог Петра Цетињског

јуче су у том сремскокарловачком храму, посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу, освећене икона и спомен-плоча. Тај чин обавио је епиксоп сремски Васлије током јучерашње свете архијерејске литургије коју је с карловачким свештенством служио на празник Светог Јован Златоустог. Поставњање тог спомен-обележја организовало је Удружење „Цетиње“ из Београда, које је након литургије у Доњој цркви, приредило и свечану академију посвећену Петру Цетињском. Како је том приликом речено, Удружење „Цетиње“ је на тај начин учинило да сећање на тај догађај постане вечно.

- Прославњајући празник Светог Јована Златоустог овде у Доњој цркви сетили смо се великог момента, крунисања архијерејском круном митрополита Црне Горе у тој светињи 1784. године, када га је карловачки митрополит Мојсије Путник произвео за митрополита Црне Горе - рекао је владика Василије. - Наоружавши се снагом духа и енергијом, пошао је одавде да сабира, окупља и чува народ од непријатеља. Чинио је оно што је до њега било. За живота је лечио народ и покушавао да га спасе. До дана данашњег над његовим светим моштима у манастиру на Цетињу дешавају се чуда.

По речима професора Филолошког факултета у Београду Мила Ломпара, постављајући ову плочу с благословом епископа сремског, Удружење „Цетиње“, као невладина организација која негује културне традиције Црне Горе и Србије, показује у чему је велики историјски и религијски квалитет Петра Првог Петровића Његоша који је постао светац народном вољом, а онда и црквеном.            

- Његова изузетна личност се манифестовала како у садржајима његове конкретне политичке егистенције, тако и у садржајима његових посланица, које обједињују различите традиције и наше духовности и културе, али и практичне делове наше укупне егзистенције - рекао је Ломпар.

На академији у Богословији поздравну реч скупу је упутио књижевник Селимир Радуловић, док је о личности Петра Цетињског говорио проф. др Мило Ломпар. Цитате из посланица Петра Цетињског казивао је драмски уметник Небојша Кундачина, а обратили су се и представници Цетињске богословије.

З. Милосављевић