Салајчани вијају Божић догодине

 јуче је, нажалост, изостала. Како нам је рекао један од дугогодишњих актера овог несвакидашњег обичаја и члан Коњичког клуба Салајка Бранислав Сланкаменац, прехладе, велика хладноћа, али и смртни случај, учинили су то да ове године вијање Божића не буде обележено у једном од најстаријих делова града.

Саговорник нам је потврдио да ће традиција бити настављена већ следеће године, наравно ако то буду дозволе временске прилике. Момци ће на коњима следећег 8. јануара поново јахати по Салајки честитајући Божић Новосађанима и певајући “Рождество Христово” и “Витлејеме, славни граде”.

- Вијање Божића је стара традиција која је задржана овде код нас на Салајки - каже Бранислав Сланкаменац. - Ујутру се најпре чешу коњи, припремају се и оседлају. Потом се скупимо испред нечије куће, углавном је то било испред оне у Улици Ђорђа

Зличића, код Бегојевих и Јаковљевићевих, и одатле крећемо даље! Заустављамо се где год буде отворена капија, од куће до куће, по целој Салајки, где нас домаћин почасте са пићем и колачима, а на коње нам везују пешкире.

По Сланкаменчевим речима, обичај је да, том приликом, момци упрегну коње и певају старе божићне песме. Дух прошлости, бар на Салајки, још није изумро, јер, како каже наш саговорник, има момака који јашу, има и коња, а најчешће им се придруже и другари са Клисе. Буде ту увек седам - осам коњаника, каже Бранислав, сећајући се да се Божић некада још славније вијао међу Салајчанима, али и њиховим комшијама.

- Отац ми је причао да се кретало од кафане “Три круне”, која се налазила на углу Кисачке и Темеринске. Ту су се скупљали и Роткварци и Салајчани и Подбарчани, па се Божић одатле вијао Темеринском улицом до моста. Тако се вијао Божић кадгод - сећа се Сланкаменац.

Д. Ристић