Шаке су такси за микроорганизме

каже да је код здравствених радника ризик по здравље од болести које се преносе рукама нешто већи него код осталих суграђана због природе радног места, које подразумева контакт с великим бројем пацијената, излагање крви и другим телесним излучевинама.Ипак, како каже, у Дому здравља „Нови Сад” није било забележених инфекција међу запосленима и инфекција које су повезане с прљавим рукама.

– Просто, постоје усвојене процедуре за прање руку и одржавање хигијене које се поштују и запослени се на тај начин штите од могућих инфекција које се преносе тим путем – објашњава др Татјана Егић.

Како додаје, правилно прање руку је основ одржавања хигијене, за здравствене раднике, али и за „обичан” свет. Најбољи и најефикаснији начин, каже она, управо је једноставно прање руку текућом топлом водом и обичним сапуном.

– Техника правилног прања подразумева да се руке најпре поквасе топлом водом и добро насапуњају, па се трљају дланови, простор између прстију, прсти и палчеви – сваки поједначно. Најбоље би било користити течни сапун, а добар је и обичан, само је битно да стоји на подлози с које вода може да се цеди. У кућним условима руке се могу брисати памучним пешкиром, али је пожељно да сваки члан има свој, који служи само за брисање руку, и да се мењају што чешће. Ван куће, препоручују се папирни убруси или сушилице.

Након прања руку на неком јавном месту, др Егић препоручује да се папирним убрусом заврне славина и отворе врата, а да се искоришћени папир баци тек након изласка из тоалета. Што се тиче неких додатних или заменских средстава за дезинфекцију, она каже да су топла текућа вода и обичан сапун ипак неприкосновени.

– Антибактеријски гелови и влажне марамице су добра опција у условима где текућа топла вода и сапун нису доступни. Међутим, ни то није решење када су руке јако запрљане – каже она.

Додатна дезинфекција руку је, по речима наше саговорнице, неопходна у посебним условима, као што су здравствене установе и хируршке сале. Др Егић напомиње да су могуће последице неодговарајуће хигијне руку бројне, а пре свега се ради о великом броју зараза и инфекција које заједничким именом називамо „болестима прљавих руку”.

– Шаке су као такси за микроорганизме, што значи да их лако преносе с једног места на друго. Тако микроорганизме можемо пренети на органе за варење, директно рукама на уста, или посредством хране. Постоје чак и подаци да често прање руку 45 одсто смањује учесталост пролива. Такође, шакама можемо пренети инфекцију и на кожу, али и у дисајне органе, а најбољи пример за то је вирус грипа – објашњава она.

Како каже наша саговорница, иако сви знамо када треба прати руке, није згорег поновити то с времена на време. Обавезно је и прање руку након одласка у тоалет, брисања носа, кијања, кашљања, мењања пелена и доласка у контакт с било којом телесном излучевином, без обзира на то да ли је особа здрава или не.

Д. Ристић