Садржај неспоран, место проблематично

исписан ћирилцом и латиницом, не само рукописом већ и ускличником, подсећа на недавно уклоњени графит, који је окарактерисан као графит мржње, а који је био написан на зиду Владичанског двора уочи недавног састанка представника Српске православне цркве и Католичке цркве о делу и лику Алојзија Степинца.

Не би било згорег подсетити на то да су градски челници у свим системима од Другог светског рата истицали слободарску традицију Новог Сада те да је у СФР Југославији наш град добио орден Града-хероја због жртава које је поднео под фашистичком окупацијом и доприноса фашизма.

Ипак, како за „Дневник” каже саветник директора „Градског зеленила” за медије Иван Ножинић, и графитима чији садржај није дискутабилан, није место на јавним површинама.

– „Антиграфити-јединица” „Градског зеленила” има задужење да на територији општине Нови Сад уклања графите мржње – каже Ножинић. – За две и по године од када је основана успели смо да прекречимо више од 1.500 таквих графита. Међутим, крајњи циљ је да графити нестану с фасада нашег града јер руже њихов изглед и самим тим изглед Српске Атине.

По његовим речима, љубав према некоме или нечему, политичко убеђење, навијачка припадност и слично могу се исказати на другачији и цивилизованији начин.

– Садржај поруке на графиту који је преко викенда освануо на Кеју жртава рације није споран, али јесте начин на који је изражено мишљење. Наш град и црквени великодостојници сваке године обележавају годишњицу једног од најтрагичнијих догађаја у историји Новог Сада. Такође, на Кеју и на Штранду, где се злочин и догодио, постоје споменици жртвама Новосадске рације. Мислим да је било какав графит, па макар био усперен и против фашизма, као што је овај на Кеју жртава рације, потпуно непотребан. Подразумева се да је сваки нормалан човек против фашизма, посебно у нашем граду који је претрпео велика страдања управо од фашиста пре само седамдесетак година, тако да су сећања на те догађаје још свежа – закључио је Ножинић.

С. Крстић