Разговор и саосећање као лек против самоубистава

Новосадски Центар за емотивну подршку и превенцију самоубиства „Срце” тим поводом  је организовао уличну акцију од 10 до 14 часова испред Градске библиотеке (Дунавска 1). Сви заинтересовани могли су научити понешто о проблематици самоубиства и начинима первенције, присутним волонтерима поверити своје муке, али и заинтересовати се за волонтирање у том центру.



Увече, од 19 часова, на Трибини младих у Културном центру Новог Сада, одржана је трибина под називом „Интернет и пружање подршке особама у кризи”. На скупу је говорила волонтерка Центра „Срце” психолог Тања Бокун, представница Института за јавно здравље Војводине специјалиста социјалне медицине Снежана Укропина, психолог, оснивач и уредница портала „Психоверзума” психолог Ина Бореновић и психотерапеут и новинарка тог портала др Станислава Попов. Присутнима је указано на нове технологије, као средства пружања помоћи онима који су у психичкој кризи, као и о употреби интернет простора за преношење поруке о значају менталног здравља.



– Ми смо доступни сваки дан од 14 до 23 часа бесплатним позивом на број 0800/300-303, а грађани нам се могу обратити и путем имејла [email protected] или чет-сервиса на сајту www.centarsrce.com  – наводи волонтерка тог центра Славица Ранисављев, позивајући заинтересоване да прате и њихову „Фејсбук” страницу на којој редовно објављују све јавне акције које организују и којима се могу прикључити. – Центар током године организује радионице са средњошколциму на тему превенције самоубиства и пружања емотивне подршке, са студентима психологије, васпитачима, представницима других организација које раде с угроженим групама. Организујемо и трибине које се тичу превенције самоубиства и бољег разумевања људи који су у неком проблему.



Ипак, основна улога Центра „Срце”, који постоји 25 година, јесте емотивно пружање подршке особама које пате, размишљају о самоубиству, односно ангажовани волонтери имају задатак да разговарају с особама којима је тешко, које се осећају несрећно. Ту су да их саслушају, „прочитају” о чему размишљају, покушају да разумеју, да саосећају и пруже подршку. Сваки разговор волонтера и особе која је назвала је, наравно, специфичан. Но, заједничко је разговор о ономе што особу у том тренутку мучи, о њеним размишљањима, осећањима, тренуцима који су јој најтежи. Осим што је важно да наиђу на разумевање, веома је битно да не помисле да их неко осуђује. А за подршку волонтерима након таквих разговора, увек је задужен неко од старијих колега.



– Тешко је рећи колико смо укупно имали позива, тај број се мењао током година, тачније, растао – каже Славица. – Током протекле године имали смо 3.600 позива. Не делимо их на успешне и неуспешне. Сваки пут када је неко контактирао с нама и добио с друге стране разумевање, емпатију, неког ко ће га саслушати, сматрамо да смо били ту за неког и пружили му подршку. Такође, ми не знамо како се зове особа, одакле је, па самим тим у већини случајева ни да ли је ипак донела одлуку да изврши самоубиство.



Центар свакодневно прима позиве. Иако су особе увек анонимне, Славица каже да је најмлађи испитаник имао 13 година, а најстарији 70. Најчешће ипак зову људи између 30 и 50 година, док су на интернету заступљеније млађе генерације.

– Најчешће није у питању један разлог због којег зову, већ је то сплет различитих фактора који утичу на то да се особа осећа беспомоћно. Разлози могу бити материјалне природе, здравствене, али и проблеми на послу, у школи, породици и слично – каже наша саговорница, објашњавајући зашто људи имају потребу да назову баш њихов Центар. – У неким ситуација људи немају коме другом да се обрате. Некада не желе да то деле с блиским људима да их не би оптерећивали, некада их је срамота, плаше се да не буду одбачени, осуђени, несхваћени, као и да ће се олако прећи преко оног што их мучи. Једноставно, понекад је ризик отвореног разговора с људимо до којих нам је стало превелик, а некада забораве да имају око себе такве људе.



Л. Радловачки

Србија маркирана црвеном бојом



На порталу „World health ранкингс” урађено је истраживање и ранг-листа са 172 земље по степену самоубистава. Подаци су из 2014. године, али ту се једино спомиње Србија која је маркирана црвеном бојом, налази се на 43. месту, што значи да на сваких 100.000 људи готово 13 изврши самоубиство. Прва на списку је Гвајана (43 самоубиства), док су последње Сирија и Саудијска Арабија. Иначе, велики број земања има читаву мрежу центара који се баве превенцијом самоубиства. Мађарска има више од 20 таквих организација. Али, како сматра Славица Ранисављев, од помоћи је системски приступ том проблему, рад с угроженим групама и међусекторска сарадња.

Обука нових волонтера



Центру „Срце” одобрена су три пројекта која ће финансирати Град Нови Сад, а који спадају у област јавног здравља. Осим обележавања 10. септембра, добили су новац и за обуку нових волонтера, као и израду монографије поводом 25 година постојања Центра.

– Обука ће бити организована током октобра, трајаће пет недеља и подразумева десет сусрета на којима се стичу знања о видовима подршке коју пружају и вежбањем разговора са старијим волонтерима – објашњава Славица Ранисављев, наводећи да се сви заинтересовани могу пријавити на наведене бројеве телефона или мејл. – Монографија се бави искуствима и променама које је Центар „Срце” направио током последњих 25 година. Служиће као сведочење о раду Центра, али и као подстицај за отварање и покретање таквих прича у региону.