Пролеће доноси ново лице Сателитске пијаце

јер је тендером била обухваћена искључиво бетонска конструкција с плочом над простором пијаце и у њему, без знања када ћемо и шта даље радити – рекао је нови директор ЈКП „Тржница” Душан Бајић. – Упутније је сачекати пролеће и опредељење Града јер смо ми ипак градско предузеће, и од марта, када будемо имали много више релевантних чинилаца, одлучити да ли ћемо уложити неколико стотина милиона динара и зидати пијацу која је стварно, архитектонски гледано, ремек-дело, или треба задржати пијацу која ће само обављати делатност.

По речима нашег саговорника, пробијањем булевара предузеће би изгубило седам локала те је изградња платоа омогућила да се замене тезге које би тако нестале. У суштини, простор је спреман, али још треба да се реше имовинскоправни односи за велики део парцеле те из тог разлога, како каже Бајић, не треба журити с том одлуком.

До сада су радници и надлежни ЈКП „Тржница” постигли много, почевши од реконструкције Рибље пијаце, затим је започето пресељење Сателитске пијаце, а уређена је и Најлон пијаца... Захваљујући томе, постигнут је квалитет који ће допринети бољој услузи за кориснике.

– Јавно предузеће „Тржница” је фирма која обавља послове поверене од Града и у суштини би морала да послује позитивно – рекао је Бајић. – Кад поредим ситуацију када сам напуштао место директора пре четири године, и садашњу, не могу исказати незадовољство. Да ли је основно мерило количина новца на жиро рачуну која је остала онда и која постоји данас? То јесте једно од мерила, али није опредељујуће јер се види да је у међувремену урађено много посла.

У поступку је набавка расхладних витирина, претежно за Рибљу пијацу, као и електронских уређаја за наплату пијачарине и осталог. Ниво контроле је подигнут захваљујући тим уређајима које је увео претходни директор те се новоизабрани нада да сада нема „крађа”, или су толико маргинализоване да нису вредне помена.

– Постоје три правца која су увек била у мом циљу пословања, а од њих се неће одустајати ни сада – потврдио је Бајић. – Први и основни краткорочни правац је пружање што бољих услуга корисницима. Намерно сам рекао у множини јер нашим корисницима не сматрам само закупце тезги и локала, они јесу они који доносе основни приход овој фирми, али наши корисници су и оних 70.000 до 80.000 Новосађаана који прођу пијацом месечно, иако од њих ми немамо прихода. Нећемо до даљњег повећавати своје цене, нити ћемо их кориговати јер једноставно морамо суделовати и солидарисати се са својим закупцима у општој кризи која влада у друштву. Други правац је да временом покушамо да оспособимо фирму да, када се пијачна делатност драстично смањи и кад „пропадне”, односно скроз пређе у хипермаркете, будемо спремни на то да и тада опстанемо као фирма. То значи да временом уђемо у процес да се и ми бавимо велепродајом пољопривредних производа. Почели смо у мом првом мандату те смо направили малу расхладну халу на Најлону, која треба да служи управо таквој делатности, и сад би требало да се развијамо даље у том правцу, не нарушавајући тиме тренутно пословање, и полако се припремати првенствено у материјално-техничком смислу.

Трећи правац развоја, који је саговорник окарактерисао као можда најтежи у овом тренутку, али ипак најзначајнији, јесте изградња велетржнице, на којој инсистира и то предузеће, али и Покрајина и Град. Највећи проблем је финансијска страна пројекта јер се увек полази од тога да је око 800 милиона до милијарду динара велика количина новца те је  сигурно незгодан тренутак одвојити толике паре за нешто што већ ради, истина на приземнијем нивоу него што би требало.

– За сада су започети информативни разговори с Градом па се искрено надам да ће све ићи у добром правцу – рекао је Бајић. – Није срамота зидати и шест година, ако успут ти трошкови неће оптерећивати нешто друго. Ако би се радило и у две или три фазе, опет је лакше јер ћемо од сваке фазе опет већ имати неки приход који би могао бити улаган у те сврхе. Искрено се надам да би се током зиме могло доћи до закључка да у току следеће године определимо земљиште и макар донесемо идејне пројекте за то, ако не и целокупне, па да се полако крене и у реализацију.

Тренутно је у плану блажа адаптација инвестиционог одржавања зграде на Најлон пијаци јер је у доста лошем стању, што је и природно након 40 година постојања. Било је и неких добрих идеја, како каже директор предузећа, да се део зграде с дворишне стране адаптира јер је она у још лошијем стању те се надлежни надају да ће током следеће године успети и у тој намери. Лицитација је ишла и ићи ће минимум два пута годишње и ту ће увек бити оглашен апсолутно сав слободан постор. Никада се не може десити да на лицитацији нешто буде склоњено или необјављено.

И. Миклоши

Слободне тезге

– Слободних тезгина Темеринској и Каменичкој пијаци, нажалост, има много, док на Рибљој пијаци има неколико слободних места – рекао је директор Душан Бајић. – У већини случајева имамо двоструку цену – плаћа се месечна резервација и дневни закуп. Ако се неко ко је резервисао тезгу за цео месец не појави ујутру између 7.30 и 8 сати, шеф пијаце има право да ту тезгу изда онима који стоје у реду и чекају. Некада нема тих који чекају па онда тезга остане празна за тај дан. Просечна попуњеност тезги је негде око 76 до 78 одсто.