Прихвати себе, хендикеп није проблем!

достигнућа особа с инвалидитетом и изазова с којима се сусрећу, али и занимљиве радионице и трибине. „Друга перспектива: сексуалност особа са инвалидитетом” била је тема трибине која је  одржана у Културном центру Новог Сада, а на којој су говорили немачки глумац босанског порекла Ервин Аљукић, председница организације „Из круга Војводина” Свјетлана Тимотић и блогерка и правница Сњежана Јолић.

Колико је развијена свест нашег друштва о особама с инвалидитетом, на који начин их прихвата, који су узроци неприхватања, паралеле између свести људи с простора бивше Југославије и Немачке, али и Америке, с обзиром на искуство и контакт Ервина Аљукића с тим просторима, нека су од питања и тема о којима су учесници трибине говорили, истовремено делећи своја искуства, што је заправо и најважније, како за такве догађаје, тако и за целокупну свест друштва.

Истраживања, али и искуства саговорника показују да, ма колико се друштво развило, нажалост, и даље постоји много предрасуда и стереотипа везаних за особе с инвалидитетом. Учесници трибине интресантним примерима из свог живота показали су на који начин се и сами боре с реакцијама околине, затим људи које су упознавали, чак и потенцијалних партнера, и како су се до краја изборили.

– Хендикеп није проблем – рекла је, између осталог, Сњежана Јолић, која је изнела највише занимљивих примера из сопственог живота. – Он јесте део мене, али није мој идентитет, лична карта... То је само једна од мојих особина, што ме не чини ни бољом ни гором особом.

Свјетлана Тимотић је указала и на проблем ниског самопоуздања и самопоштовања жена са инвалидитетом, као и жена жртава насиља уопште. Увек постоји избор, жене то морају да схвате, насупрот неким примерима који су, такође, споменути на трибини, да жене с хендикепом немају избор и из тог разлога оснивају породице с проблематичним људима јер сматрају да услед хендикепа не заслужују боље.

Општи закључак учесника трибине, на основу целокупног искуства је да најпре треба прихватити себе. Самим тим, и инвалидитет се прихвата као особина, боја косе, како је то навела Сњежана Јолић, те се на тај начин руше предрасуде људи и друштва уопште. То је, уосталом, нешто што би свако људско биће требало да спозна развијајући своју личност, што је истовремено још једна потврда о оме колико је и инвалидитет нешто универзално, није проблем и не би требало да изазива предрасуде.

Б. Павковић