Помоћ у раду с децом с развојним сметњама

 представља терапијски простор, састављен из више терапијских елемената који се могу комбиновати. Простор је веома погодан за рад јер омогућава одговарајуће третмане деци са читавим спектром развојних сметњи, али је и терапеутима од великог значаја јер могу квалитетније да раде с малишанима.

– Многи родитељи, али и новинари, мешају значење термина сензорна соба јер она не представља метод лечења већ простор у којем се раде третмани и сигурно смо добили један бољи, квалитетнији и опремљенији простор – рекла је специјалиста развојне психологије и психопатологије Сузана Лаловић Зекић. – Много је лепше и безбедније радити на струњачама и с различитим реквизитима, него овде у ординацији, где је дете ограничено у сваком смислу, од кретања до дирања ствари које не би смело да дира, те самим тим, рад у простору који је опремљен према потребама деце даје далеко боље и квалитетније резултате. Тако су дете и терапеут опуштенији у простору сензорне собе.



У зависности од врсте сметње у развоју, терапеути раде индивидуалне третмане с децом у трајању од око пола сата, без присуства родитеља. Приликом третмана, по речима наше саговорнице, стимулација неког чула се појачава, док се за друго чуло стимулација или смањује, или се потпуно укида. Када родитељ примети да дете има неке развојне проблеме, потребно га је довести у Развојно саветовалиште. Дете добија терапеута који у односу на дететову патологију и проблем долази до закључка да ли му треба третман у сензорној соби.



– Дефектолог је тај који најчешће ради с децом у Сензорној соби – рекла је Сузана Лаловић Зекић. – Сензорна соба користи се као простор за терапију код деце која имају первазивни развојни поремећај, који припада аутистичном спектру развојних проблема, код деце с успореним развојем говора, успореним моторичким развојем или сметњама у моторици, погодна је и за децу која имају проблем с пажњом, односно дефицитом пажње, а користи се и за децу која муцају или имају тикове. Из искуства смо приметили да су неке психотерапијске сеансе пријатније и обављају се много опуштеније у просторијама сензорне собе.



Сензорна соба је одлична за релаксацију па, уколико је код неког детета присутна повишена анксиозност, како каже наша саговорница, лако може да се направи опуштајућа атмосфера с лаганом музиком, светлосним и звучним ефектима у такозваном релаксационом делу сензорне собе, да би се психотерапијски разговор одвијао у што пријатнијем окружењу. Простор садржи различите реквизите за моторни развој и погодан је за активацију свих чула, од визуелних и тактилних до слушних, и они стимулишу различиту проблематику код деце.



– Имали смо случај детета од близу три године које има веома лошу невербалну комуникацију и не успоставља контакт очима – каже дипломирани дефектолог Тамара Медаковић. – Међутим, када сам с дететом отишла у терпијски простор сензорне собе, све време ме је гледало и обраћало пажњу на мене, играли смо се, прихватало је заједничку игру и успоставили смо оно што је код њега тешко изражено.



Постоји и сензорна соба у ШОСО „Милан Петровић“ коју могу користити само ученици те школе. Кроз Саветовалиште годишње прође више од 23.000 деце, зато је смисао отварања такве просторије у оквиру Дома здравља „Нови Сад“ да се малишанима који имају поремећаје у развоју, а не похађају поменуту школу, омогуће специјализовани третмани и исте методе лечења као и деци у тој школи. Третмани у сензорној соби се раде с децом до 12 година.



И. Миклоши

 

Превентивни прегледи трогодишњака



По речима Сузане Лаловић Зекић, у Развојном саветовалишту ради се скрининг трогодишњака и пожељно је да родитељи доведу сву децу која напуне три године да ураде скрининг да би се на време уочиле евентуалне неправилности у развоју. Током прегледа, установи се да ли дете има било какав проблем у развоју и уколико се он прикаже, деца се задржавају на третманима.