Почела градња конака

и најавио као први задатак након тог историјског догађаја. По речима настојатеља манастира и професора Карловачке богословије протосинђела др Клеопе Стефановића, незахвално је говорити о роковима за завршетак, али се он нада да ће до Божића бити завршени земљани радови и изливени темељи.        

– Моја жеља је да тај конак буде дело нашег народа, како народ буде помагао, тако ће конак излазити на видело – казао је отац Клеопа. – То је свакако велика радост за све нас који живимо у Сремским Карловцима јер ту од патријарха Георгија Бранковића до данашњих дана ниједан црквени објекат није саграђен. Следећи наше велике патријархе, великане који су и те како задужили српски народ, упустили у смо се тај пројекат да би Сремски Карловци и манастир Ваведења Пресвете Богородице имали леп манастирски конак у којем ће се сабрати братство, монаси који ће својом молитвом штитити, не само то место него цео српски народ, и трпезарију где ће после сваке службе људи моћи да се окупе и упознају.

Како каже отац Клеопа, то је сврха манастирског конака.

– Познато је да су се људи у прошлости окупљали око манастира и да су знање и искуство стицали у тим светињама, које су биле чувари наше историје – истиче игуман Клеопа. – Свака помоћ нам је добородошла, у првом реду молитвена, јер ништа се не може учинити без благослова Божјег и без молитве. Захвални смо Богу што нам је дао могућност да поново после толико година градимо историју у Сремским Карловцима и чврсто верујем и Богу се молим да у томе успемо, уз благослов и несебичну и очинску љубав и подршку епископа Василија, као и молитвену и материјалну подршку српског народа из свих места где се слави Бог.

Проглашење Ваведењске цркве у Сремским Карловима манастиром израз је дугогодишњих тежњи, које су реализоване у овој години у којој је Епархија сремска прославила три велика јубилеја свете породице Бранковић – 530 година од доласка Бранковића у Срем, пет векова од смрти Светог владике Максима и триста година од спаљивања моштију Светих Бранковића.

По запису из Минеја из 1561. године, засигурно се зна да је Црква Ваведења Пресвете Богородице била манастир. У порти те светиње сахрањени су 1730. егзарх Никанор Павловић, 1738. ваљевски епископ Доситеј Николић и 1761. године хиландарски архимандрит Герасим. Ту почива и јеромонах Макарије, заслужан за обнову свете обитељи. Године 1726. у Горњој цркви крштен је Јован Рајић, потоњи архимандрит манастира Ковиља и наш познати историчар.

Настарији податак у којем се спомиње дојучерашња Горња црква потиче из 1559. годин, и то као метох манастира Хиландар. Много тога ту светињу чини посебном и потврђују њену дубоку старост. Између осталог, то су и богослужбене књиге, од којих је једна из 1704. године. У уметничком погледу, њену вредност представља иконостас Димитрија Бачевића из 1760, јединствен по томе што садржи елементе двају стилова. У крипти испод олтара сахрањена су двојица српских патријараха – Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић.

У марту 2014. године у храму су похрањене мошти Светог Нектарија Егинског, великог јерарха, чудотворца и целебника од малигних болести.

З. Милосављевић

Помоћ добродошла  

Будући конак гради се у горњем делу парцеле Ваведењског манастира. Захватаће угао улица Патријарха Рајачића и Карађорђеве и чинити целину с барокним улазом у манастир. Сви који желе да помогну његову изградњу, могу то учинити уплатом прилога на девизни рачун отворен у Ерсте банци ИБАН РС 35340000001101428140 и динарски 340-11014281-40.