Почаст дамама заслужним за слободу и једнакост

Соња Бајић. Уједно, тај портал слави први рођендан, а на њему се могу наћи жене које су обележиле протекла два века и које су биле прогресивне када то није било модерно. Оне су оличење снаге, успеха, револуције, афирмације и истинског феминизма, па самим тим и заслужне за слободну и једнакост данашњих жена.

– Осми март је мало подсећање на то да све ми можемо када хоћемо – истиче Соња, додајући да ће у среду поклонити неку ситницу свакој пријатељици коју буде видела, а која говори „свака част за све напоре”.

Мисија сајта, који је са Соњом покренула Јелена Митровић, врло је једноставна: причати мало више о женама које смо заборавили као друштво, а које би требало да буду узор свима нама. Оне су биле научнице, лекарке, партизанке, сликарке, књижевнице,... Памтимо их као „жену с новчанице од 200 динара”, „Титову супругу”, „ону докторицу”,...

– Постоје неке жене о којима смо писале и за чија имена сви знају, али у ствари, не знамо заиста ко су – сматра Соња Бајић. – Можда је клише, али на самом почетку смо се договориле да, и ако успемо да допремо до једне једине особе и променимо нешто у њој, наша мисија је успела. Писали су нам читаоци разних доби и с разних страна. Надамо се да смо инспирисали многе.

„Какву женску” чита око 46 одсто жена и 54 одсто мушкараца. Највише су читане у Великој Британији, Русији, Србији и Сједињеним Америчким Државама, будући да текстове које објављују пишу на српском и енглеском језику. Кад већ говоримо о статистици, највећи број читалаца има између 26 и 34 године, док су три најчитанија текста била о лекарки, научници и књижевници Ани Цимер, позоришној редитељки Мири Траиловић и сликарки Милени Павловић Барили. Међутим, да би данас нека „женска” добила епитет „каква”, треба да, као и претходнице, буде храбра да направи искораке и суочи се с неправдом.

– Одмахивање руком и „немам времена” не треба да нам буду опције. Сви ми бијемо своје битке сваког дана на сваком нивоу, а ако сви радимо мале ствари за генерално добро, као што су знање, инспирација, поштовање, једнакост и права, оне кад се нагомилају постану велике – наводи Соња. – Немају сви револуционарне амбиције, али морамо мењати оно што нам смета сваког дана помало. Свет је, у ствари, једно лепо место ако се сви мало потрудимо и будемо љубазнији и бољи.

Л. Радловачки