Пиротехничар борац против петарди

Овим послом Шимић се бави већ више од тридесет година, а како је дошао на идеју да му баш ово буде животни позив и који су то изазови са којима се сусретао током каријере испричао је за наш лист.

- Фирма постоји од 1993. године, а идеја да се бавим овим послом дошла је током дугогодишњег бављења музиком, када смо на концертима у жељи да забавимо публику измишљали разне специјалне ефекте - присетио се Шимић својих почетака. - Својевремено смо користили разне импровизације, као на пример куглице за стони тенис, неке димне бомбице и друго.

Како је рекао, тада се родила љубав за пиротехнику. У исто време је радио и са Мишом Бераром, који, по његовим речима, има најбоље озвучење и расвету у земљи. На једном концерту Рибље Чорбе на Сајмишту за око му је запала налепница на којој је писало „Пирос Београд“ и број телефона. Када је успоставио контакт с њима испоставило се да прича са чувеним пиротехничаром Србом Кабадајићем. Како је рекао Шимић, његов таст је био први „пирос“ у Југославији, покојни Дуле Живковић, код ког је отишао на разговор са добрим предзнањем. Убрзо је постао његов помоћник на филму и како сам признаје то га је лансирало на седмо небо.

Потписивањем уговора с Авала филмом, ушао је у свет филмске пиротехнике, која се много разликује од класичних.

- Сада имам тим од 16 људи са сертификатима и дозволама за рад издатим од МУП-а. А имам и магацине и возила, који испуњавају прописе - рекао је Шимић.

Наш саговорник је објаснио да је 90-их година, кад је он кретао да се бави овим послом, услов био да имаш електроструку, а испит из познавања експлозивних материја се полагао у МУП-у. Данас је све исто, осим што електрострука није пресудан услов.

- До сада сам једном имао озбиљну несрећу, код мене у радионици, због непажње, а сад ту повреду користим да мало заплашим децу, како се не би зезала с петардама - рекао је Шимић показујући повреду десне шаке.

Ватрометна средства, каже он, се разврставају у три разреда. У разред један спадају прскалице, мале петардице, фонтане за торту и њих смеју да поседују и малолетна лица. У разред два спадају средства која смеју да користе пунолетна лица: ракете, ватрометни боксови и зелена петарда, која, не би смела да се продаје деци и на комад. Разред три и четири заузимају професионални ватромети који могу да користе само фирме регистроване од стране МУП-а.

Он је рекао да најефтинији ватромет који траје око три минута кошта од 300 до 350 евра, а сва средства су из Кине. Говорећи о томе на који начин гарантује безбедност он је рекао да инспектори за ванредне ситуације излазе са његовом екипом на терен, процењују колика је удаљеност места на којој би се евентуално пустио ватромет од других објеката и од запаљивих материја и ако се испостави да је све у реду његова фирма добија дозволу за рад. Оно што, по његовим речима, представља проблем то су продавнице које нуде услуге иако немају дозволе за рад, па се и он сам прикључио акцијама борбе против петарди иако највише на њега упиру прстом када је о овој борби реч.

К. Бачкалић

Миха и Карлеуша држе рекорд

- Најдужи текст, односно, пиропредставу, коју смо радили, била је она на опроштајној утакмици фудбалера Синише Михајловића, када је било 13 метара текста. Слова су величине метар, 85 висока и 85 широка. Обичо сви мисле да се то исписује на небу, а у ствари се праве конструкције у виду скела - појаснио је Шимић и додао да је највећи икад изведен ватромет био за Јелену Карлеушу, кад се удавала за Карића, а радио их је и за Типсаревића, Ацу Лукаса, Ђорђа Балашевића и друге.