Основци ће бесплатно вежбати у школама

После дроге, алкохола и дувана, досада је четврта пошаст која озбиљно прети савременом друштву. Према званичним статистикама око 80 одсто деце је неактивно, што узрокује низ проблема.

Како би се ситуација променила Управа за спорт и омладину Новог Сада (УСОНС), по налогу градоначелника Милоша Вучевића, покренула је пројекат “Спорт у школе”, вредан 11 милиона динара, који ће од другог полугодишта спровести Савез за школски спорт града (СШСНН) са Гораном Стевановићем на челу. Тим поводом представници Градске управе за спорт и омладину и ГУ за образовање, као и Факултета за спорт и физичко образовање, одржали су састанак са директорима 32 основне школе, које учествују у овом пројкету.

Помоћник начелнице за спорт и омладину Властимир Мастиловић рекао је да ће овим пројектом бити обухваћени малишани од првог до четвртог разреда, као и они у петом и шестом разреду.

- Жеља нам је да најмлађа деца сат-сат и по времена проведу у спортским салама, под стручним надзором професора физичког васпитања, посебно она која су у продуженом боравку. Петаци и шестаци ће у вечерњим терминима, уторком и четвртком, од 19 до 21 час, имати прилику да се бесплатно баве спортом. У пројекат смо укључили незапослене професоре физичког васпитања, чак њих 53, ангажованих са Националне службе за запошљавање, а са децом могу да раде и они који су већ запослени у школама, са пуним и непотпуним фондом часова. Драго нам је да су се данашњем састанку одазвали директори свих 32 школе; од 35. Три основне школе “Мирослав Антић” у Футогу, “Душан Радовић” и “Ђорђе Натошевић” већ су ангажоване у пројекту на државном нивоу и није било потребе да их ми сада реметимо. Већи део школа је одлично прихватио овај пројекат, посебно оне у Бегечу, Буковцу, Степановићеву, као и у Новом Саду у ОШ “Душко Радовић” - рекао је између осталог Мастиловић.

Присутнима се обратила и заменица начелнице Управе за образовање Мирјана Марковић, која је подржала пројекат и поздравила велики одзив, како директора, тако и родитеља.

- Општи циљ је развој школског и дечјег спорта на локалу у наредне две године, а појединачни развој физичког вежбања кроз повећања ваннаставних активности у школама - каже председник Савеза за школски спорт Горан Стевановић. - Ово је прича коју сви треба да подржимо и директори и родитељи и ми педагози. О каквом се овде пројекту ради говори податак да у државном пројекту учествује 100 школа са 2.900 ученика, а код нас, на локалу у 32 школе биће ангажован скоро исти број ученика, односно око 2.500. У шест школа, где су веће сале, ће се радити дупли програм. Ово је ревитализација школског спорта, као и функционално повезивање физичког васпитања и школског спорта.

Стевановић изнео је да су подаци светске здравствене организације алармантни.

- Ако деца наставе да се овако опходе према себи, имаће краћи живот од својих родитеља. Желимо да анимирамо децу која се уопште не баве спортом, морамо да им покренемо жељу за њим. Није поента да се угуши спорт којим се деца баве, него да се омогући да они који не могу да плате а желе да се баве спортом. Не може нешто што је бесплатно да буде необавезујуће - истакао је Стевановић.

Ј. Галић

Физичка активност као лек

Подршка пројекту стигла је и од Факултета за спорт и физичко образовање, који је представљала проф. др Вишња Ђорђић.

- Нашој деци се омогућава да се бесплатно баве спортом у средини коју они добро познају, школи, са својим вршњацима и другарима. Тако се решава горући проблем физичке неактивности деце, која се повезује са гојазношћу, односно најава могућих лоших дешавања по здравље деце - рекла је Ђорђика.

Она је нагласила да је потребно заједничко деловање свих актера (образовање, здравство, социјална заштита) да се проблеми решавају превентивно, а не да се гасе.

- Физичка активност и спорт могу да допринесу јачању менталног здравља и социјалним користима. Дете које је укључено у спорт може да формира мрежу пријатеља и познаника, што је нека врста користи која га чини заштићеним од вршњачког насиља, али и прилику да развије одређене социјалне вештине - нагласила је проф. др Вишња Ђорђић.