Ограничити деци време испред телевизора

 или веома слабо говоре. Неправилности се манифестују у виду муцања, супституције, дисторзије, односно неправилног изговарања појединих гласова, дислексије, као поремећаја читања...



По речима логопеда др Иде Боснић, медији су се показали као високоризични фактор по развој говора и језика, поготово ако је дете изложено телевизору, телефону или компјутеру у узрасту између прве и треће године. Управо је то период када се говор код деце најинтензивније развија, а као последице претераног гледања и коришћења медија јављају се непроговарање, касно проговарање, селективно слушање, сиромашан речник, развој специфичних облика понашања, пропраћених претераном моторном активношћу, недостататком пажње и социјалне интеракције. Велику улогу игра и избацивање дуде-варалице.



– Смањити број сати које дете проводи гледајући телевизију и на компјутеру је прва ствар коју предложимо родитељима када дођу код нас – рекла је др Ида Боснић. – Родитељи медије често користе као дадиље, а тада су деца изложена неприкладним садржајима, који не делују подстицајно на развој говора и језика. Препорука родитељима деце која улазе у развојну фазу говора је да ограниче време које дете проводи испред телевизора или других медија, уз одабрани садржај који је прикладан за децу у наведеном узрасту.



Слушање је, по речима наше саговорнице, веома важно за учење говора јер, слушајући људе око себе, дете учи нове речи и гласове. Због тога је важно пружити добар, јасан и прецизан говорни модел да би дете слушало и могло да учи. Када говорите детету, речи треба изговарати чисто, полако и употребљавати много интонације.



– Родитељи никако не би требало да тепају кад говоре својој деци јер дете учи опонашајући. Треба упозорити и остале људе који су у свакодневном контакту с децом да то не чине – рекла је Ида Боснић. – Обраћање беби и старијој деци мазним и тепавим говором само их збуњује. Емоције се могу изразити и на други начин осим тепања, као што је путем додира, изразом лица или бојом гласа.



Постоје многе активности које се могу укључити у рад с дететом да би се оно охрабрило да почне да изговара неке гласове. Када дете касни у развоју говорних гласова или има тешкоће с говором, присутне су и тешкоће с језиком и описмењавањем. Фонолошки развој је процес када дете учи нове гласове, памти их да би тачно формирало речи. Ако родитељи примете да дете има поремећај артикулације, важно је да посете логопеда што је пре могуће да би се размотрило укључивање у говорну терапију.



– Било која активност коју радимо с децом треба да буде пропраћена говором – каже Ида Боснић. – Није важно колико ће се времена провести с дететом, већ да време које заједно проводите буде квалитетно, испуњено и веома је важно да се тада посветите искључиво детету. Деца желе да их гледамо у очи и да осете да нас заиста интересује то што заједно радимо.



Читање прича доста помаже у развоју речника. Почиње се од најједноставнијих сликовница за најмлађе, које изгледају као играчке, касније се уводе сликовнице с предметима из свакодневног живота. Сликовнице и књиге треба прилагодити узрасту и степену разумевања, с мање детаља за млађу децу, а богатије и сложеније за старију. Како дете расте, број слика се смањује и додаје се више текста.



И. Миклоши

Што више причати са малишанима



Деци треба стално постављати питања да бисмо их стимулисали да реагују и дају одговоре. Потребно је стрпљиво их слушати јер је деци која тек почињу да састављају реченице потребно време да их обликују и заврше. Треба им омогућити довољно времена да изразе оно што желе рећи. Уколико родитељ не разуме дете, потребно је да му се обрати и замоли га да појасни оно што је хтело да каже. Деци треба пружити прилику да сама дођу до одговора на своја питања. Уколико дете жели да истакне своје мишљење о неком појму, треба га подстицати постављањем питања, на пример: „А шта ти мислиш о томе?”, да то и учини јер се на тај начин, осим развоја говора, подстиче и развој размишљања.