Одржан 39. Фрушкогорски маратон

Скоро 20 стаза сређено је и спремно дочекало на хиљаде упорних спортиста из целе Србије, али и региона, а Фрушка гора је поново постала центар дешавања за све узрасте. Маратон организује Планинарско-смучарско друштво “Железничар”, а котизација се и ове године наплаћивала.

- Ово ми је први пут да учествујем. Дошао сам са родитељима и надам се да ћу издржати да прођем цео “Приправнички мини маратон” од десет километара - рекао нам, за изазов спремни Стефан (7).

Очигледно је на је на старту било оних спремних на велике изазове, али и оних који су дошли да пешаче, уживају у предивном дану и још лепшој природи. Како су неки нагласили, лепота Фрушке горе им је, у овом случају и изазов и лек од сиве свакодневице.

Истраживања кажу да је недостатак физичке активности погубнији од алкохола и дувана. А нама је, уз мањак кондиције и разних кардио-васкуларних проблема, за почетак једини циљ био да стигнемо до Старта. Успут смо наишли на спремније и озбиљније тркаче, те уз вишак оптимизма решили да поразговарамо са њима, трудећи се да савладамо узбрдицу којој није било краја.

- Трећи пут учествујем и не јурим резултате - говори нам ужурбани Митровчанин Жељко Лаушевић.

И док нам је нестајао из вида, нисмо могли ни да наслутимо шта значи прећи стазу од 107 километара за само тридесетак сати, колика су била очекивања ужурбаног Жељка.

Старт је био на Поповици, а маратонци, у зависности од изабране стазе, почињали су у различито време. Маратон је спортско-рекреативна међународна манифестација, која нема, али и има такмичарски карактер. Организатори кажу да су ту сви победници који у задатом року савладају одабрану стазу. Мото “Није важно победити друге, важно је победити себе” важи само за оне који учествују на стазама дужине до 43 километра, а они који су се одлучили за већи и дужи подухват, они шетају под геслом “важно је победити и друге”.

- Овде учествује много младих и због тога и организујемо ову манифестацију - рекао нам је један од оснивача Фрушкогорског маратона Миливој Кишдобрански. - Надам се да ће сви успешно проћи Фрушку гору, да ће се вратити са осмехом и лепим утисцима.

Свака стаза имала је своје предвиђене пунктове на којима су добијали воду, воће, ручак или вечеру. Такође, пунктови Хитне помоћи су им били на располагању, а њихова тачна локација била је забележена у књижици и мапи сваког учесника.

- Изненађује ме што сваке године има све више људи. Милина је шетати овуда и права је лепота, здравље, пролеће - весело нам говори учесница Александра Стефановић.

Фрушкогорски маратон, осим што је љубав, хоби и спорт, он представља и лепоту дружења, што је доказао и Само Санчар из Марибора, који је четврти пут дошао на маратон.

- Иако је терен интересантан, неочекивано је тежак јер стаза иде много узбрдо и низбрдо. Иначе смо дошли због дружења и како бих видео пријатеље из Србије, Босне и Хрватске - прича нам тај педесетчетворогодишњак. И заиста, највиша надморска висина до које се ишло била је непуних шест километара.

Оваква спортска акција препуна је и разних анегдота и лепих прича. Из неких се свашта може и научити, те је Кишдобрански поделио једну.

- На једном маратону нашли смо цедуљицу на дрвету, вероватно неког дечака, на којој је писало: “Е, тата, пожури. Много си спор!” - уједно је и порука свима који су се улењили, али и онима који су жељни психичких изазова и битке за здрав живот.

Л. Радловачки