Од уметности до новог бицикла

атмосфера – све се то може наћи на једном месту – у сервису „Циклотека” на Тргу галерија 4 сваког радног дана од 10 до 15 часова. Када су Драгана Делић и Никола Терзић у мају отворили свој локал првенац, нису ни слутили да ће он постати прави хит међу љубитељима бицикала и онима који желе то да постану. Само неколико месеци било им је довољно да потврде да нису омашили што су се бацили у необичан бизнис у Новом Саду, нудећи својим суграђанима све што им треба за бициклизам, али у потпуно новом, специфичном духу.

– На почетку смо, али људи су препознали да могу код нас да ураде све – каже Драгана, која, за разлику од првог разговора од пре неколико месеци, звучи самоувереније и далеко задовољније јер им мисија звана „Циклотека” иде и боље него што су могли замислити. – Излазимо свим муштеријама у сусрет, маштовити смо и креативни. А нама је најбољи комплимент када нам неко дође и каже да му је пријатно код нас. Иначе, клијенти позитивно реагују на наш концепт, враћају се и препоручују нас другима.

Излагање фотографија на којима је бицикл, односно акција „Један уметник – једна недеља”, одредило је њихов излог, тако да се с правом може рећи да заслужују адресу на којој су.

– Откако постоји Нови Сад, постоје и бицикли у њему, али тек сад он почиње да поприма културу бициклизма у правом смислу – наглашава Никола, додајући да код нас није као у Амстердаму што се тога тиче, али и да овде има бициклиста који су „невиђени краљеви, оних који су мало мање и оних који нису краљеви уопште”.

– Да би се бициклизам популаризовао, не треба да се шире паркинзи за кола по граду – каже он. – Ако промениш панталоне, нећеш смршати... Напротив, треба да праве бициклистичке стазе, да сређују оне које већ имамо, да се едукују бициклисти о неопходној опреми, како да буду видљивији у саобраћају и слично.

Драгана сматра да је за популаризацију бициклизма довољно да људи седну на бицикл и осете лепоту вожње.

– Осећај вожње бицикла је нешто најближе летењу – каже нежнија половина „Циклотекачког” тима који је доказао да је и друштвено одговоран. – Сав картонски материјал који имамо дамо за рециклажу. Направили смо и привешчиће од старих бициклистичких ланаца, па људи убаце у теглу колико новца желе да би узели привезак, а ми, кад скупимо пристојну суму, уплатимо некоме у добротворне сврхе.

„Циклотека” не само да је допринела граду већ је много значила и том младом пару који је недавно почео и да живи заједно. Будући да су по природи позитивне особе у чијем присуству није досадно, неће се десити да приватне проблемчиће „доносе” на посао, али све радости посла и те како „носе” кући.    

Л. Радловачки

Фото: Архива „Циклотеке”