Новосадска хронологија

посвећеном Новом Саду. Повод је скори излазак из штампе хронологије Владимира Врговића „Нови Сад 1970–1990”, субјективне историје града која се умногоме наслања и на писање „Дневника” из тих година, а доноси приче о интересантним личностима, догађајима, урбанистичком развоју, разним појавама, предузећима, топонимима...

У недељном броју објављиваћемо делове хронологије, а сваког радног дана ће најбржи читалац, који се јави на телефон књижаре „Мост” (Змај Јовина 22, 021/529-899) између 13 и 13.15 часова и потом дође с актуелним примерком „Дневника”, на поклон добити књигу Синише Корице „Ожиљци времена”.

Било је то у нашој вароши... 1963. године

Од 21. децембра не раде школе због снега и поледице, а висина снега у Војводини је око 40 цм.

15. децембра се отвара клизалиште у Дунавском парку, сада је на тениским теренима. Ово је врло хладна зима.

27. новембра почела је рад нова кланица, односно Индустрија меса, месних производа и конзерви „Венац”. По плану, нова кланица требало би да годишње преради 13.500 тона меса.

5. новембра почела је изградња нове фабрике „Новкабел”.

29. октобра Савет за комуналне послове поново препоручује увођење тролејбуса.

23. октобра, поводом Дана ослобођења града, свечано је отворена Приградска аутобуска станица ГСП-а код Рибље пијаце.

Крајем септембра у граду је десет џубоксова, избегавају се плоче с твистом, због гужви и нереда.

11. септембра почиње рушење Јерменске цркве, подигнуте 1748. године. Рушење је трајало до новембра.

23. августа из авиона је сниман Велики Лиман, а у авиону су градски урбанисти, с директором Урбанистичког завода Милошем Савићем на челу. Урбанисти за „Дневник” изјављују да ће се прво градити станови на простору лево од Фрушкогорске.

Почетком августа преуређује се фасада хотела „Војводина”. Део дворишних зграда се руши за будућу зграду биоскопа с 1.000 седишта.

Од 7. јула 1963. нови уредник „Дневника” је Димитрије Чичовачки (1925).

1. јула 1963. оснива се Завод за физикалну медицину и рехабилитацију.

19. јуна 1963. потписана је Повеља о братимљењу између среза Нови Сад и провинције Модена. У тој провинцији владали су комунисти, а цела покрајина позната је као „црвена Емилија Ромања”.

7. јуна 1963. и званично и практично почела је изградња Булевара 23. октобра. Прва етапа од 1.300 метара је на траси од раскрснице код Железничке станице до зграде Лутрије.

16. маја одлуком НОО Новог Сада оснива се Средња електротехничка школа, а наредне године добија назив „Михајло Пупин”.

15. маја на месту будућег позоришта пронађен је „тунел Милоша Обреновића”, како су новинари „Дневника” назвали то откриће.

13. априла Народна скупштина Војводине проглашава Статут Аутономне Покрајине Војводине (трећи по реду). Још нису успостављени услови за покрајинску нормативно-регулативну делатност, попут 1974. године и амандманима на Устав СФРЈ.

4. априла констатовано је да су највећи губиташи „Кулпин” и „Југовино”.

31. марта Неоплантиус пише о називу новог дела града. Грбавица је добила незванични назив по сазнању да је рађена по плановима из Сарајева.

3. марта почело је реновирање јужне трибине на стадиону ФК „Војводина”.

Крајем фебруара на Мосту маршала Тита завршава се цев за довод воде с Транџамента пречника 450 мм. Нова цев није уз пешачку стазу, а виси окачена испод моста. Стара цев од 150 мм ометала је пешаке у преласку преко моста.

13. фебруара „Звезда филм” доноси одлуку о интеграцији с биоскопима у Футогу и Сремским Карловцима (с постојећих пет у Новом Саду).

19. јануара донета је одлука да се све апотеке спајају у новоосновану Апотеку „Нови Сад”. Ту припада, осим апотека Новог Сада и околних места, и апотека у Сремским Карловцима. У сложену организацију улази 18 апотека.

12. јануара, по престанку рада војног предузеће за израду војне и цивилне одеће, рубља и обуће „Квалитет”, познатијег као „Шивара”, оснива се фабрика обуће „Авала” с тридесетак обућарских радника.

С. Савић