Новосадска хронологија

Повод је скори излазак из штампе хронологије Владимира Врговића „Нови Сад 1970–1990”, субјективне историје града која се умногоме наслања и на писање „Дневника” из тих година, а доноси приче о интересантним личностима, догађајима, урбанистичком развоју, разним појавама, предузећима, топонимима...

У недељном броју објављиваћемо делове хронологије, а сваког радног дана ће најбржи читалац, који се јави на телефон књижаре „Мост” (Змај Јовина 22, 021/529-899) између 13 и 13.15 часова и потом дође с актуелним примерком „Дневника”, на поклон добити књигу Небојше Татомира „Анђелов додир”.

Било је то у нашој вароши... 1956. године

Крајем децембра „Дневник” се осврће на престанак рада Забавног парка на Тврђави. Пре само две године било је 100.000 посетилаца, прошле – око 90.000, а ове не ради због почетка рада Пољопривредног факултета. Осим што су новосадска деца ускраћена за забаву, престанак рада Забавног парка због великог улагања представља велику материјалну штету граду.

Почетком децембра Угоститељска комора Србије категорисала је новосадске хотеле. У Новом Саду нема хотела А категорије, а Б су „Путник” и хотел на Иришком венцу. Хотел „Парк” (Јодна бања) је Ц категорије.

Крајем новембра почели су радови на изградњи парка око зграде Скупштине Војводине и Огледне школе (нешто касније ОШ „Жарко Зрењанин”).

Почетком новембра у центру града, усред дана, створила се велика гужва, коју је изазвала појава нове италијанске „веспе” којом се дичио један суграђанин.

2. новембра основана је Културно-просветна заједница Новог Сада. Налази се у Католичкој порти 2. КПЗ организује фестивале, концерте озбиљне музике, симпозијуме и презентације најзначајнијих домаћих и страних књижевника и друге манифестације.

27. октобра поново ради биоскоп „Звезда”. Синемаскоп-пројектор се очекује за неколикомесеци, засад постоји само вајд-скрин платно, као и у „Јадрану”.

Од 8. до 15. октобра у Радничком дому је ревија дечјих филмова, приказују се од 8, 11, 14, 17 и 20 часова.

Почетком септембра „Дневник” прави трагични летњи салдо на Бећар-штранду. Удавило се десеторо Новосађана. Багер је направио велике „бунаре”, обала је неравна и веома опасна за купаче.

13. августа почиње адаптација биоскопа „Звезда”.

Овог јула одмакла је изградња Института за туберкулозу у Сремској Каменици. Зграда је дужа од Извршног већа АПВ.

6. јуна Новим Садом су целог дана ођекивале експлозије, које су многе грађане уплашиле. Брзо се, међутим, прочуло да је на Петроварадинској тврђави почело је снимање филма „Михајло Строгов”, према роману „Царев гласник” Жила Верна, у југословенско-француској копродукцији.

Почетком јуна, после седам месеци паузе, наставља се изградња нове фабрике „Југоалат”.

22. маја у 25. години умире Љубиша Илијћ Сова, врсни карикатуриста „Дневника”, студент биологије. Отац му је познати новосадски адвокат др Радушко Илијћ.

23. априла почела је настава у тек завршеној згради Огледне основне школе „Ђорђе Натошевић” у Максима Горког 54. Док се нова зграда довршава, настава се одржава и у школи у Платоновој улици.

15. априла играна је прва представа на Стеријином позорју. Ван конкуренције, као домаћин, Српско народно позориште извело је „Родољупце”.

29. марта Градски народни одбор мења Урбанистички план, те одлучује да се универзитетско насеље, које је првобитно требало да буде на Транџаменту, премести на леву обалу Дунава, где је и подигнуто.

26. марта „Дневник” пише о дотрајалости и високим трошковима одржавања новосадских трамваја, а наслов је: „Крпарење се не исплати”. Спорост трамваја је посебан проблем.

Почетком фебруара новосадски хотели „Путник” и „Парк” у поступку категоризације предложени су да буду хотели Б категорије, а „Војводина” је за сада изузета од категорисања. Некадашњој „Краљици Јелисавети”, па од 1923. „Краљици Марији”, потребно је озбиљно реновирање.

8. јануара 1956. Српско народно позориште оснива, прву у Југославији, такозвану Малу сцену.

Почетком јануара млади сарадник „Недељног Дневника”, недељника који излази средом када нема дневног „Дневника”, Боривој Бора Миросављевић (рођен 1937), пише о новосадским кино-оператерима и исецању сличица, па и дужих делова трака из филмова. Делићи филмова служе им као футроле за личне карте, деца се играју сличицама и код куће се приказују слепљени парчићи на малим кућним пројекторима.

С. Савић