Ништа не може да ме сруши

Више од 26.000 људи пратило је дешавања и информације које је Милорад Миле Јурковић писао на својој страници, да би је неко у трену хаковао и срушио. Иако „Фејсбук” администрација није ништа конкретно одговорила на његове захтеве да се тај проблем реши, Миле је окренуо нову виртуелну страну, коју је, за мање од два дана, запратило више од 4.000 поштовалаца његовог рада и друштвеног доприноса. Како је и сам рекао, ништа не може да га сруши и докле год постоје људи доброг срца, постојаће и он, „добри Миле за којим се диже прашина”, макар то била и „само” она из радионице у Раковцу.

– Нисам очекивао овако нешто, мада сам у почетку два пута био хакован, али смо успели да се заштитимо – присећа се Миле како је од самог почетка, маја 2015. године, некима био, не трн већ, како каже, ексер у оку. – Зло увек плива горе, а доброта је доле и исплива понекад. Када сам објавио да поклањам 500. столицу, било је 2.000 позитивних коментара и четири негативна. Тада се син нешто побунио, али сам му рекао да не обраћа пажњу. Ако некоме смета, ако мисли да је све то лако или да може урадити боље, нека дође да види како све то изгледа, а кад неко уђе у радионицу, не може ни десет минута да издржи од прашине. Свако може учествовати у нечему, постоје разне хуманитарне активности.

Колико тај виртуелни свет може бити негативан и опасан, толико, с друге стране, постаје идеалан простор за масовно ширење добре идеје и намере. А Миле је свакако у томе успео. У својој акцији окупио је многобројне људе широм Србије и региона, занатлије, али и јавне личности које у потпуности подржавају Милета шта год да замисли, а да то, чак, није ни тражио нити очекивао. Од почетка је имао идеју да избегава медије, да се не промовише у јавности, али није успео да побегне од те седме силе без које, како је признао, не би ни стигао до 692. столице за 16 месеци.

– Хтео сам да останем обичан човек и да поклањам, а када сам видео одзив људи на „Фејсу”, уплашио сам се. Не себе, већ реакције околине и колико ће све то утицати на однос у нашој породици – каже Раковчанин с пребивалиштем у Беочину.

Међутим, од породице има пуну подршку и жену Александру која се поноси њиме.

Комбинација столарског заната и хуманих циљева преноси се у породици Јурковић с колена на колено. Милетов отац помагао је при изградњи великог броја кућа у Раковцу, а код свог сина Стефана (15) одавно су приметили исти сензибилитет. Тако је, на неки начин, и настала та прва хранилица која је пробудила јавност и покренула лавину доброте. Изреволтиран пропагандним спотовима на телевизијским станицама, Миле је из бунта одлучио да томе стане на пут. За сада је и више него успео у томе. Ипак, није све тако идеално и могло би се рећи да Милету, осим пуног срца и среће, више иде из yепа него у yеп. Живи од музике, свирајући са својим ансамблом „Шик”, чији су чланови исказали жељу да помогну, па тако имају и заједничку акцију бесплатног свирања на слављима породица у којима се роди дете.

– Главна акција нам је сведена на пружање подршке људима који имају децу. Желимо да повећамо наталитет у Србији и ово је мој допринос – наглашава столар Миле, чије се хранилице наслеђују из породице у породицу. – Ја сам остао сасвим обичан човек упркос свему. Имам кућу у Раковцу, коју још нисам средио, а живим као подстанар у Беочину. Све што сам урадио и донирао, волео бих да ми Бог врати кроз здравље моје деце, породице и пријатеља.

Л. Радловачки

Награде Милету, а честитке породицама

Повеља „Маслачак”, коју додељује Удружење „Пријатељи деце Србије” као знак признања појединцима, групама или установама које својим радом, хуманошћу и самоодрицањем чине да дечји свет постане лепши, ове године, 3. октобра, отићи ће у руке Милорада Милета Јурковића. До сада је добио неколико признања, док је нека одлучио да одбије.

– Ја се не такмичим и мој рад није ријалити шоу – каже Миле, истичући да су највећа признања дипломе, захвалнице и честитке које добија за рођендан. – Можете да ми честитате колико хоћете, али ја честитам свим брачним паровима који оснивају породице и имају децу. Родитељима којима је радно време 24 сата, а нарочито онима који имају децу с посебним потребама, а које треба да поставе раме уз раме с осталим вршњацима, јер то и заслужују.