На реду фасада и тротоар
Готово у исто време када и лане обнова крова капеле породице Николић на Чератском гробљу у Сремским Карловцима, на том споменику културе ове године
отпочела је и санација фасаде. Обанова фасаде, што представља другу фазу радова на том објекту, поверена је фирми “Архитектура проинг” из Новог Сада, која има рок од 60 календарских дана од тренутка увођења у посао прошле седмице, да је и заврши.
Према речима архитекте у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе Светлане Бакић, малтер који је у великој мери оштећен од капиларне влаге биће обијен у висини од 2,6 метара. Исто ће се учинити и у унутрашњости капеле у доњој зони. Уместо тог дотрајалог , на зидове ће се нанети санациони паропропусни малтер, а након тога и паропропусне боје.
- Овом фазом радова биће обухваћена и санација тротоара око капеле. – каже Светлана Бакић. - Старе цигле биће замењене клинкер опеком, а улазна врата су раније однета на рестаурацију.
За ове радове Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање одобрио је 3,5 милиона динара, колико и прошле године за кров.
Када буде готова фасада, остаје да се рестаурира зидно сликарство, декорација и иконостас, за што недостаје пара. Иконостас капеле, која је посвећена светој Катарини, како се иначе звала мајка архитекте Владимира Николића, живописао је Урош Предић. По жељи наручиоца, као предложак за ликове светаца на иконостасу Предићу су послужили најближи чланови Николићеве породице - мајка Катарина, отац Андрија и сестра Милана.
Архитекта Владимир Николић , који је пројектовао најзначајније објекте у центуру Сремских Карловаца, породичну капелу на Чератском гробљу саградио је 1903. године и у њој почива заједно са члановима своје најуже родбине. Капела је у изузетно лошем стању, иако је половином деведесетих, у јеку обнове културно-историјског наслеђа Сремских Карловаца уређена.
Након што је подигнута, први пут је обновљена 1938. године, а три деценије после, мајстори су је други пут оправљали и то о трошку архитектовог сина, Влајка Николића и парохије.
Капела је осамдесетих година била предмет судског спора, који је пред Општинским судом у Новом Саду водио син архитекте Николића. Разлог је чињеница да је капела национализована и укњижена као друштвена својина, а за управљача одређена сремскокарловачка општина. Судски спор је решен у корист Влајка Николића.
З. Милосављевић