Младима олакшати пут до истине и бољег образовања

развије критично размишљање, али и промовишу иновативне образовне методе да би се превазишли ригидни школски програми. Након одржавања радионице „Кораци сећања” у више од 20 градова у Србији, на ред је дошао и Нови Сад, где су учествовале две средње школе – Гимназија „Светозар Марковић” и Средња медицинска школа „7. април”. Пројекат у Србији реализује београдска едукативна дебатна мрежа „Отворена комуникација”, у сарадњи с Кућом Ане Франк из Амстердама, и партнерима из Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније, под покровитељством Европске уније.

– Нама је циљ да створимо објективнији приступ историји јер многе теме које обрађујемо су на нашим, сад већ издељеним поднебљима, веома контроверзне и не постоји усаглашено мишљење о томе шта је историја које се сећамо – каже координаторка ХИП пројекта за Србију Ана Костадиновић. – Негде смо наилазили на места и локалне заједнице у којима има неке врсте бојазни да се о нечему уопште прича, а камоли да буде предвиђено у редовним школским програмима. Моје искуство је да су у мањим срединама, где је мањи проток идеја и где су мање шансе ђака да се укључе у некакав креативан процес, више расположени за нашу радионицу и више цене могућност да учествују. 

На радионицама је акценат био на учењу о историјским догађајима од Другог светског рата, али кроз постојање споменика, њиховог смисла, изгледа, локације... Осим разговора са ђацима на ту тему, пуштају се и кратки филмови које су њихови вршњаци из региона снимали о одабраним споменицима на свом локалу.

– Сазнали смо нешто више о споменицима, колико су битни за нашу историју и за нас, као и то колико значе за наше образовање – каже један ученик СМШ „7. април”, напомињући да ће после радионице почети више да обраћа пажњу на споменике који га окружују. – То је као додатно знање када пролазимо улицом и сетимо се да смо о томе говорили у школи. Употпуњује нашу општу културу и леп је накит за наше знање.

Подсећање на историјске догађаје је важно да не бисмо заборавили прошлост која везује неколико народа, који су некада били једна нација. Једна ученица медицинске школе каже да смо сви пођеднако страдали у ратовима који су задесили Балканско полуострво.

– Не треба да живимо у прошлости, али не треба ни да је заборавимо – сматра она. – Важно је кренути с едукацијом од млађих генерација. Ове радионице су одличне због тога, али и зато што имамо прилику и ми да учествујемо, износимо своје мишљење и водимо дебате.

Пројекат се истовремено реализује и у региону, а по сазнањима сертификованог тренера радионице „Кораци сећања” Мартина Пантовића, који с колегиницом Костадиновић води радионице по Србији, утисци су свугде позитивни. Новим начином конципирања наставе одушевљени су и професори и деца. Да би и у будућности имали прилику да заједнички раде на побољшању квалитета образовног система, више од 300 наставника је умрежено у оквиру ХИП пројекта и имају прилику да размењују идеје и искуства, док је само на нивоу Србије више од 1.500 ученика било део тих радионица.

Осим предавања и умрежавања, у оквиру пројекта се реализује и изложба „Ана Франк – историја за садашњост”, која је до сада била у пет градова, а тренутно је, до 14. фебруара, у Врбасу у Свечаној сали Гимназије „Жарко Зрењанин”.

Л. Радловачки

Критичко мишљење (ни)је за оцену

Данашњи средњошколци нису били актери немилих догађаја који су задесиле бивше државе СФРЈ током деведесетих година прошлог века. Будући да историја није једнострана, идеја је да се све њене верзије препакују у једну заједничку причу која би се могла сагледати на другачији, објективнији начин.

– Занимљиво је да смо често наилазили на некакве зачетке мржње и тога да су млади, кад их позовемо да изнесу своја мишљења, врло острашћени по неким питањима – каже координаторка ХИП пројекта за Србију Ана Костадиновић. – Ми им нудимо ширину и дубину сагледавања узрока свих догађаја, све аспекте и комплексне улоге актера. Када им се приступи на такав начин и кад су они сами суочени с тим да објасне своје мишљење, онда се деси и да га промене. Али у школи нема ко да их пита јер то није за оцену, него се градиво искључиво репродукује.