Место где су деца заиста деца

у објекат дочекају два насмејана детета која су тог дана на реду да дежурају. И као прави, озбиљни домаћини, пожеле добродошлицу и упуте тамо где треба да се оде. И тако сваког дана од 8 до 21 час, небитно какво је напољу време или да ли је неки празник.

Пакетиће за Нову годину можда нису добила сва деца на овом свету, али малишани у Свратишту кажу да јесу јер су, наравно, у 2015. години били добри. Можда су се мало и свађали с другарима, можда су имали неке конфликте с васпитачима и родитељима (јер, како другачије да буде с тинејyерима који све најбоље знају?), али у суштини – заслужили су сваки слаткиш, комад одеће или играчку који су се нашли у Деда Мразовој кеси.

– Свратиште није тужно место – наглашава координаторка Свратишта Далиборка Батрнек Антонић, и додаје да је то место где деца, којој је детињство отежано или ускраћено, заиста могу да буду деца. – Увек је овако као што сте данас затекли -  весело, сви се играју, слушају музику, увек је живо јер такав је карактер деце.

Да су малишани, како нам Далиборка објашњава, препуни јаких емоција које се брзо мењају, доказује нам и мала Ана (7), погрешно обувених патика, која ускоро иде у Немачку, због чега тврди да је веома тужна, али нас је весело дочекала и радо поразговарала с нама.

– Свиђа ми се овде јер је лепо, имамо много другара и склапамо нова другарства, играмо се и радимо све што пожелимо – говори нам Ана док се врпољи за столом, а на питање шта жели да ради, каже нам да је то одлазак у Немачку са својом браћом и сестрама, што јој следећег тренутка скида осмех с лица и пуни очи сузама.

Тужна је, напустиће своје другаре, васпитаче, свакодневне навике које је у Свратишти стекла и неће се никад више вратити. Међутим, чим смо се дотакли теме новогодишњих пакетића, лице јој се поново озарило јер се сетила да је добила игрицу и слаткише.

– Поносни смо што смо успели да сакупимо толико робе да су деца добијала персонализоване пакетиће, што значи, гледали смо да свако добије оно што му је потребно – каже Далиборка, која је пресрећна што су многи људи из Новог Сада, али и из околине, доносили пакетиће и ствари које су делили малишанима.

Већина деце коју смо затекли у Свратишту има своје куће којима се враћа након краја радног времена, а то је 21 сат, али живи у веома тешким условим и сиромашним породицама. Један од критеријума који морају да испуне да би имали право на тај дневни боравак је да су им родитељи незапослени или „раде” на улици, као и да су то деца која скупљају секундарне сировине. И осмогодишњи Стефан је био добар прошле године и Деда Мраз га је обрадовао јо-јоом.

- Знате, баците га овако, па он оде тамо и онда се врати – каже он.

Како нам Далиборка каже, сва деца су дивна, добра, врло захвална и цене оно што ту имају. Чини се да Деда Мраз ни за наредну Нову годину неће имати муке те ће лако припремити пакетиће за сву децу новосадског Свратишта.

Иако су нам сви малишани углас рекли да им се веома допада нов простор, координаторка Свратишта нам каже да се њој жале да им је стари бољи.

– Вежу их успомене за тамо. Иако су и особље и храна остали исти, сада тврде да им је у старим просторијама било све боље – смеши се Далиборка. – Овде је много комфорније за рад, квалитетније, имамо учионицу у којој могу нормално да раде, имају одвојене тоалете и купаонице.

У просеку, дневно у Свратиште дође око 24 детета и тај број се мења у зависности од тога какво је време. Далиборка се радује што све више те деце завршава средњу школу, али не и зато што, због националности, наилазе на проблем, јер мало ко хоће да их запосли. Ипак, оно чему се уче јесу рад, ред и дисциплина кроз пријатељске разговоре, дечју добровољност и партиципативност.

– Наше особље чине млади људи и ми смо увек на страни те деце. Правимо такво окружење да се она осећају као победници, а не као губитници, како их друштво најчешће етикетира – поносна је Далиборка.

Л. Радловачки