Маскирана поворка дефиловаће градом

гости из других места, и заједно прошетати градским улицама. Сваке године Музеј Војводине организује програме да би представио поједине обичаје и важније празнике годишњег циклуса, међу њима и оне помало заборављене покладне обичаје који се упражњавају у току Беле недеље.

Значајно место у пракси тих обичаја заузимају маскиране поворке, које су биле део обичајне праксе у Војводини, а у појединим местима се и даље одржавају. Последњи дан пред почетак поста зове се покладе. Код православаца, највише обичаја везује се за Беле покладе, које се зову још и Велике или Ускршње, и трају целу Белу недељу, док је код католика то најчешће у недељу, понедељак и уторак пред Пепељаву среду.

Покладе падају уочи Ускршњег, најдужег и најстрожег поста. Посебно место у тим обичајима имали су маскирани опходи. Покладне поворке с маскама, познате под називом карневали, пролећне маскиране поворке и карактеристичне су не само за наше поднебље већ и за европску традиционалну културу.

У Војводини покладни опход под маскама најчешће представља симболично обилажење домаћинства, у којем учествују деца и омладина. На њиховом очувању данас највише раде културно-уметничка друштва, а прихваћене су и бројне варијанте градских карневалских прослава. Данашњи карневали су под великим утицајем чувеног венецијанског, који је и данас, као и у прошлости, велика туристичика атракција. Карневали су показали да могу да опстану изван традицијског друштва, уклапајући се у модерну културу. Музеј Војводине од 1995. године негује покладне обичаје организовањем маскиране поворке која пролази градским улицама и на оригиналан начин спаја традицију са савременом креативношћу.

И. М.