Малишанима без родитеља недостају торбе и топла гардероба
школарце из Дечјег села „Др Милорад Павловић” из Сремске Каменице и новосадског Свратишта за децу. Иако су и те две установе поприлично снабдевене школским потрепштинама, нове ствари и донације никад нису наодмет.
– Неке уyбенике смо наручили, а неке књиге деца наслеђују од старијих ђака, док смо део свески добили преко донација – каже портпарол Дечјег села Нина Вукелић, напомињући да имају проблем што просветни радници не траже исте издаваче па од сваког понаособ морају да поруче посебан комплет књига. – Ми смо, међутим, заинтересовани за сваки вид сарадње те су нам све донације добродошле. Најважнија нам је СМС акција „Промени свест поруком на 5186”, преко које људи уплаћују 100 динара, а ми сав прикупљен новац користимо искључиво за образовање наших штићеника.
Упркос свим материјалним донацијама, деци у Дечјем селу је најзначајнија пажња и дружење да би знали да заиста нису сами. Штавише, Нина Вукелић апелује на привреднике да посете Село, да се упознају с децом и стипендирају неке од њих.
– Нама је важно да дођемо до што више стипендија, а наши штићеници одлучују да ли ће да чувају тај новац или да га троше – каже саговорница из Дечјег села.
С друге стране, Свратиште за децу се радује свакаквој донацији јер су било какви уyбеници бољи од тога да их деца немају уопште.
– За сада имамо довољно школског прибора и уyбеника које су нам грађани донели, али нам фале школске торбе и одећа за кишно и хладно време – наводи координаторка Свратишта Далиборка Батрнек Антонић, и позива све да сваког дана од 8 до 20.30 сати донесу ствари, књиге, прибор и све оно што може да помогне деци у одрастању. – Дешава се да неки скупе ствари по комшилуку и донесу нам. Све што добијемо одговара критеријумима и никад не добијамо нешто што је прљаво.
А кад почне школа, окреће се нови лист, настају нове обавезе, нови дневни темпо. У Дечјем селу васпитачи имају улогу биолошких родитеља, односно иду на родитељске састанке и воде целокупну документацију своје васпитне групе. Раније су имали и волонтере који су били задужени за помоћ у учењу и изради домаћих задатака и, како Нина Вукелић наглашава, “извлачили” децу из поправних.
– Нама је школа у центру пажње и посвећујемо пуно времена да мотивишемо штићенике да иду у школу без обзира на то какве оцене постижу, а и бавимо се едукацијом родитеља како би препознали зашто је важно да им деца заврше макар основну школу – објашњава Далиборка Батрнек Антонић. – Трудимо се да им изградимо навике да буду редовни и да не изостају из школе. Водимо рачуна ко је у којој смени када почне школа и не дозвољавамо да буду код нас за време часова, осим ако је зимско време, па им тада прогледамо кроз прсте да се не би напољу смрзавали и прехладили.
Обе установе сарађују са школама у које деца иду, али се не заснива све на томе. Како су нам рекли у Свратишту, и од тога какво је наставно особље у одређеној школи, колико ће пажње посветити деци, зависи да ли ће их мотивисати да редовно долазе на часове. А малишани из Свратишта, у шали или не, али веома „ентузијастично” потврђују једва климањем главе да једва чекају школу и то да би, ни мање ни више, него – учили!
Л. Радловачки