Мачеваоцима најлепши тврђава и центар

с којима смо имали прилику да разговарамо кажу да су први пут у Новом Саду. Иако тренирају много и имају обавеза око тренинга и такмичења тврде да су ипак имали времена да упознају и истраже град. Највећи утисак на њих оставила је Петроварадинска тврђава и обрнуте казаљке на сату, али и Катедрала, односно црква Имена Маријиног и главне улице у граду. Клубове и кафиће у граду нису имали времена да обиђу јер се увече труде да се одморе, како би били спремнији за такмичење.

Петнаестогодишњем Норвежанину Томасу Гајтуну највише се допада што су ствари овде јефтине, али је приметио и да град није толико чист као они у Норвешкој. С друге стране, такмичар из Италије, шеснаестогодишњи Данијел де Мола каже да му то није прво интернационално такмичење и да је Нови Сад прелеп град.

– Могу рећи и да су овде девојке баш лепе – наводи Де Мола. – Иако долазим из Италије и имам прилику да видим лепе девојке и у мом граду, ипак мислим да су Српкиње посебне.

Његова колегиница, такмичарка из Румуније Андреа Лупу има 17 година и каже да јој Тврђава није само лепа као грађевина, него цео поглед на град оданде.

– Направила сам одличне фотографије на Тврђави и драго ми је што сам нашла времена да одем тамо – каже та такмичарка Лупу. – Мислим да би била велика грешка да сам то пропустила.

Она је пре доласка у Нови Сад покушала да се што више информише о граду да не би дошла неприпремљена. Том приликом сазнала је да је већ било одржано слично такмичење у Новом Саду које је било добро организовано.

– То ми се баш свидело кад сам чула па сам одлучила да се још мало распитам и сазнам шта би било вредно обиласка. Најзанимљивија ствар десила ми се , кад ми је дошао један Србин и почео да прича са мном на румунском. То ме је баш одушевило! – наводи Андреа Лупу.

Најбољу импресију о граду и људима има седамнаестогодишња Украјинка Дарина Андрејко, која је Новом Саду већ две недеље и сваки слободни тренутак проводи у обиласку града и дружењу с вршњацима.

– Највише ми се допадају те нијансе сиве боје у овом граду, нисам видела светле боје и то ми се баш свиђа – објашњава Дарина. – Издвојила бих Дунав и Кеј и мислим да је град добро обележен знацима па се лако сналазим. Волела бих да у преосталом времену прођем и тим малим улицама града да бих стекла бољу слику Новог Сада.

Она има много пријатеља из Србије које је упознала на претходним такмичењима и свиђа јој је менталитет Срба јер каже да се с њима најбоље споразумева.

– Ви у Србији добро говорите енглески језик, и то ме баш одушевљава. Чак и таксисти и радници у радњама различитих година знају енглески. Осим тога, наишла сам на доста њих који причају и руски, тако да ми није тешко да остварим добру комуникацију са Србима – каже Дарина Андрејко.

Т. Стојшин

Фото: С. Шушњевић