Љубав не броји хромозоме, нити гледа боју чарапа

 који су представили своја лирска, глумачка, певачка, плесна, па и манекенска достигнућа. У препуној сали школе одзвањало је од аплауза младим извођачима, али и гостима из фолклорног ансамбла „Вила“ и онима који су већ дуго укључени у рад и дружење с члановима Удружења, као што су МШ „7. април“, Институт за јавно здравље Војводине и Црвени крст Новог Сада. У госте су дошли и чланови Удружења особа с Дауновим синдромом из Кикинде и Тибор Клози из Ротари-клуба „Дунав“, који је Удружењу предао поклон ротаријанаца – музичку линију.

Светски дан особа с Дауновим синдромом установљен је 2006. године, а као датум изабран је 21. март јер је карактеристика Дауновог синдрома присутност трећег хромозома на 21. хромозомском пару. Ове године гесло прославе је „Моји пријатељи, моја заједница – предности инклузивног окружења за децу и одрасле“, да би се указало на значај и право особа с Дауновим синдромом да равноправно буду укључене у све активности заједнице. Тамо где су укључени у заједницу, особе с Дауновим синдромом имају веће шансе за напредак и учење.



– Ми нашој деци нудимо веома широк спектар програма, и то од најранијег детињства, што је веома значајно – казала је портпарол ШОСО „Милан Петровић“ Светлана Кекић. – Сем класичних школских предмета, ми их учимо животним вештинама. Учимо их како да се снађу у свакодневном животу, како да се што боље уклопе у друштвену средину и посебно инсистирамо на инклузвним програмима који се одвијају ван наставе.

Председница Удружења Виолета Поповић каже да је на приредби приказан само део оног што они раде.



– Показали смо где смо све били, шта смо радили и изразили смо неке жеље за наредни период. Искористили смо ову прилику да се захвалимо драгим људиима, који су пружили подршку раду нашег удружења. Надам се да настављамо добру сарадњу и ове године. Школа нам је дала простор, као и увек, јер су наша деца штићеници ШОСО „Милан Петровић“. Извођачи нису само деца с Дауновим синдромом, јер трећину наших чланова чине деца с неким другим видом интелектуалног инвалидитета, али која су препознала добру енергију и свиђа им се шта ми радимо. Ако неко не прави разлику међу људима, осим на добре и лоше, то су деца с Дауновим синдромом.



Након приредбе, на којој су чланови Удружења прво објаснили шта је Даунов синдром, а онда кроз скеч истакли да „Љубав не броји хромозоме“, организована је и продаја привезака за кључеве у виду распарених чарапа, што је карактеристичан одевни предмет за Светски дан особа с Дауновим синдромом, да би се истакло прихватање и подржавање различитости. Из Удружења су навели да се надају да ће продајом привезака прикупити довољно новца за едукативни камп, што је, уз бројне активности Удружења, једна од најомиљенијих забава за његове чланове.



С. Крстић