Љубав и топла гардероба најпотребнији

 морају да имају одговарајућу гардеробу за надолазеће хладне дане. Иако им је најнеопходнија топла одећа и обућа, новогодишњи период је малишанима и по другим стварима посебан.

– Мени не треба ништа осим љубави Свратишта, коју увек добијам, за шта им хвала – каже једна корисница те установе, у чијим просторијама борави с малом ћеркицом. – Увек ми помажу око свега. Прошле године сам добила пакетић и за себе и за своје дете. Пре неколико месеци сам добила патике, а хигијену за ћерку.

Мушки, снажнији део младих које смо затекли при посети, кажу да им највише треба топлија обућа јер им буде хладно када током зиме скупљају секундарне сировине. Ипак, без обзира на све, сви се увек највише радују пакетићима.

– Ми већ полако почињемо да сакупљамо и припремамо новогодишње пакетиће и надамо се да ће и ове године они бити персонализовани, што значи да свако дете добије пакетић са својим именом и презименом у којем ће бити нешто што је у складу с интересовањима, узрастом и полом тог детета – каже координаторка Свратишта Далиборка Батрнек Антонић, наводећи да сви заинтересовани могу донети оно што желе сваког дана од 8 до 20.30 часова. – Ако неко може да донира и слаткише или играчку, то би нам била и те како велика помоћ. Свакодневно добијамо донације у половној одећи од грађана, и више пута сам рекла да сам поносна, као неко ко је рођен у Новом Саду, што људи показују толику солидарност. То је огромна помоћ, али и наук нашој деци, порука да су и они важни чланови нашег друштва.

Како за сада статистика каже, ове године је Свратиште имало више корисника него лане, а тај број ће се додатно променити како наиђу хладнији децембарски и јануарски дани, када просторије те установе буду практично препуне. За сада их дневно буде максимално до 55, а гужва се повећава или смањује у зависности од тога ко је кад у школи.

– Ово је друга година откако је Град преузео одговорност, и ми без страха дочекујемо зиму, не бринемо да ли ће нам неко остати гладан или ће нам неко бити испред врата због малог простора. Овде сад има добрих услова за рад, али би нам одговарало када бисмо имали више особља јер у неким сменама буде сам васпитач с групом од 30 деце – истиче Далиборка. – Што се тиче школе, волели бисмо да су редовнији. Строго пратимо списак по недељама ко када треба да буде у школи јер они у току часова не могу бити овде. Школа је једини начин на који та деца могу променити судбину својих родитеља. Тако сад имамо три средњошколца која иду у редовне школе.

Л. Радловачки

Деци улице не треба давати новац

Веома важну улогу у склањању деце с улице имају сами грађани, који не би требало да дају новац, већ да свако дете упуте или одведу у Свратиште.

– Свако дете које нам дође на врата, без било каквог личног документа, може се окупати, јести, добити чисту одећу. То, управо, јесте оно по чему је Свратиште флексибилнија услуга у односу на остале услуге из система јер нама не требају никакве потврде о вакцинацији, да ли је дете редовно у школи или не. Ми смо ту да задовољимо основне потребе и не питамо да ли је дете из Новог Сада. У том смислу ће грађани више заштитити дете и већу услугу ће му учинити ако га упути на Свратиште јер то дете тако може задовољити основне потребе, а ми да видимо да, ако је породица тог детета животно и здравствено угрожена, укључимо и друге службе – каже координаторка Далиборка Батрнек Антонић.