Летња школа црквеног појања - чување српског идентитета

одвија се програм који има далеко шири ођек и значај од простора на којем се дешава. Бајковиту слику Сремских Карловаца, коју многи који дођу са стране истичу као свој први утисак о том месту, ових дана употпуњује појање које допире из најстарије српске гимназије. Подељени у три радионице – појачку, коју води др Предраг Ђоковић, хорску, чијим радом руководе диригенткиње Снежана Жујић и Мила Радонић, и дечју, за коју је задужена Милица Андрејевић, више од 40 певача из неколико градова Србије, Аустрије, Израела и Републике Српске, и двадесетак карловачких малишана, вредно уче композиције које ће извести на завршном концерту у суботу, 6. августа, од 20 сати у Свечаној сали Карловачке гимназије. Тај наступ представља круну тог специфичног музичког кампа, Летње школе црквеног појања „Корнелију у спомен”, коју је пре 24 године покренуло Друштво за неговање традиција и развој Сремских Карловаца да би на тај начин неговало и ширило црквено појање које је половином 19. века управо у Карловцима „у ноте” ставио композитор Корнелије Станковић. 

Школа је првобитно замишљена као камп за младе, али протоком времена све је више искуснијих певача који је похађају. Један од њих је и магистар музикологије из Израела Душан Михалек.

– Дете сам социјалистичког система – каже Михалек. – Као мали сам овде у Карловцима с дедом Бранком Ченејцем ишао у цркву и слушао како он поје. По завршетку школовања, живот ми је ишао у неком другом смеру, дошла је породица, четворо деце... Прошао ми је живот без дубљег упознавања тога што сматрам да је једна од основних компоненти српског националног идентитета. Онда су наступиле године када сам морао бежати у Израел. Тамо сам за 25 година направио лепу каријеру, био сам директор Израелског музичког центра, прешао у бизнис… И сада, после толико година, волео бих да систематизујем то знање. Појање је врло интересантно као основа националног идентитета и у светским размерама изузетна музичка појава. Волео бих да научим и нека друга појања, а ово ми је при руци, и зато сам дошао.

Присећајући се почетака школе, ауторка програма проф. др Даница Петровић каже да су тадашњи полазници била деца која ништа нису знала о црквеној музици, а тек понеко је одлазио у цркву.

– Временом се све променило, другог дана овогодишње школе полазници су већ певали на литургији у Саборној цркви – прича професорка Петровић. – Сада је ситуација потпуно другачија. Многи полазници певају у црквеним хоровима и долазак у ову школу дође им као мали дар за ревност у црквама. С друге стране имамо низ црквених диригената који су се изградили споспственим залагањем и уз помоћ посвећених свештеника који су хтели да им помогну јер код нас, осим на Одсеку Музичке академије у Источном Сарајеву, нема школе која се бави појањем. Сви чувају своје појање, а ми своје врло мало познајемо.

Појање и црквена музика били су тема свих досадашњих предавања, која на недвосмислен начин указују на дугу традицију и укорењеност црквеног појања у животу обичног човека у српском народу у прошлости.

Један од овогодишњих диригената Снежана Жујић на почетку овог пројекта била је полазница школе, певач, и каже да је за њу то била јединствена прилика да упозна црквену музику и људе који се њоме баве.

– У то време сам основала хор у Бачкој Паланци и ова школа ми је тада омогућила да се упознам с начином извођења црквне музике, с нотама којих је у то време било мало – истиче Снежана Жујић. – Учешће у овој школи је заиста фантастично искуство. Сви бачкопаланачки певачи који су тада били и данас се тако радо сећају боравка овде. То је нешто што остаје човеку за сва времена. Данас као диригент могу да кажем да је то један велики изазов. Изазов у смислу да полазнике покушавате што више да научите извођењу црквене музике на богослужењима. Ово је прилика да се многи, учествовањем на вечерњим богослужењима, упознају с песмама које се тада изводе. Певачи долазе с различитих страна, на различите начине раде са својим диригентима. У питању су другачији начини певања и сада сви треба да се слијемо у један стил. За мене је смисао текста пут који води целу композицију, једноставност, молитвеност, то је нешто што треба да буде кључно – лепота у једноставности.

Како је и напоменула професорка Даница Петровић, овај пројекат је временом узрастао и унапређивао се.

– Најдрагоценији је рад с децом када је упитању развој односа према музици, неговање укуса и односа према лепом певању, што је врло запостављено – каже Милица Андрејевић. Црквена музика је била врло присутна у одрастању младих генерација током 19. века, чак су младићи при удварању девојкама певали црквне песме. На предавањима смо могли чути да је црквена музика била заступљена од првог разреда основне школе, и да се постепно учило црквено појање. Црквена музика је добар пут да деца развију укус и однос према музици.

З. Милосављевић