Култура постаје један од градских приоритета

огроман замајац који када се једном покрене - више не стаје. Јер она подстиче свеже, инспиративне, креативне процесе и енергије који једни друге гурају, при томе шаљући поруку да култура није непотребан трошак већ начинживота којим се симболи, вредности, идеје... преносе с генерације на генерацију – открио нам је Немања Миленковић, председник Организационог одбора пројекта „Нови Сад 2021”, док смо разговарали о завршној фази припрема кандидатуре највећег војвођанског града за титулу европске престонице културе за 2021.годину.

– Наша је намера да до средине следеће седмице завршимо српску верзију апликационог документа и потом следи њен превод на енглески језик. Потом ће о том тзв. „бид боок-у” свој суд дати три стручна консултанта, који су били укључени у ЕПК пројекте у Печују, Плзену, Марсеју и Кошицама, а послаћемо га и нашем братском граду Дортмунду, те Монсу, који је лане био ЕПК, као и Ријеци, која ће ту титулу понети 2020. До средине августа очекујемо њихове сугестије, смернице, критике... након чега следи финализација и садржаја документа и самог дизајна. Цео тај посао мора бити завршен до 5. септембра.

Последњи рок за предају апликационог документа је 9. септембар, а већ се сада зна да 28. септембра чланови панела независних експерата Европске комисије на челу са Стивом Грином долазе у посету Новом Саду да се увере у озбиљност новосадске кандидатуре. Две седмице касније, 13. октобра, у Бриселу ће она и формално бити представљена, а очекује се да истог дана буде и саопштено хоће ли Нови Сад постати прва Европска престоница културе из групе земаља кандидата, односно потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ – Истамбул јесте понео ту титулу 2010. године, али су тада пропозиције биле другачије.

– С годинама се мењала и сама институција Европске престонице културе. У почетку су то биле културне метрополе, касније мањи градови, а сада је дефинисано да ће 2021. бити три престонице, две из Европске уније и једне из земље која жели да постане део ЕУ. Међутим, када данас питате становнике и Линца, и Плзена, и Печуја... шта је то што им је након свега остало од титуле ЕПК, одговори су готово по правилу истоветни и у први план се стављају нематеријалне вредности, а пре свега понос и задовољство. Што, наравно, не значи да се не цене и они „опипљиви” бенефити, напротив. Показало се да је, дугорочно гледано, ЕПК у сваком смислу добит за град, па и финансијском. Марибор је на сваки свој уложен евро добио 3, Линц 7 евра...

Ушавши прошле године у финале, Нови Сад ће тог 13. октобра јединог такмаца имати у Херцег Новом. Можда, као Новосађани, мислимо да смо у том дуелу изразити фаворити, али Миленковић упозорава да не треба потценити црногорског представника, подсећајући на то да је једна „мала” Матера својевремено победила Равену, Перуђу, Каљари и Сијену, док се Ријека нашла испред Дубровника, Пуле и Осијека!

– Суштина је у томе да су градови, који су победили много познатије и богатије од себе, изашли с добрим концептима које су европски експерти препознали. А параметри су најразличитији. У сваком случају, ми се трудимо да испоштујемо све критеријуме, од транспарентности, партиципативности, европске димензије, све до широке палете програма. При томе мислим да наш програмски мото „За нове мостове” заиста отвара многе просторе, попут стварање нових модела комуникације и промоције културних садржаја коришћењем нових технологија, промовисања културе као начина решавања конфликта, подстицања креативних индустрија и омладинског активизма, закључно са развојем нових и ревитализацијом постојећих капацитета културне инфраструктуре...

Под окриљем пројекта „Нови Сад 2021” нашло се и неколико грађевинских пројеката: у првом реду то су Нови пешачки мост према Рибарском острву, те Балетска и музичка школа са концертном двораном, чија је градња већ почела на Лиману ИВ , а предвиђено је и уређење мноштва већих или мањих градских „yепова”, попут трга код Николајевске цркве, који ће бити модификовани и постати тачке на културној мапи Новог Сада, с тим да остаје још да се до краја дефинишу локације и простори. Ипак, могло би се рећи да је срце новосадске кандидатуре Yоутх цреатив Полис...

– На простору тзв. Кинеске четврти, који ће колико сутра прерасти у узаврели Yоутх цреатив Полис, могао се наћи какав екстра-мега шопинг мол. Међутим, „Нови Сад 2021” је уверио у неопходност идеје да град тамо добије центар младе самоникле кретивне индустрије, омладинских активности, невладиног сектора, где ће се људи повезивати, запошљавати, самозапошљавати и креирати нове вредности по којима ће и сам град постајати још препознатљивији. Коначно, верујем да ће сама локација представљати у будућности нову туристичку микро дестинацију. Вредности улагања у инфраструктурне пројекте, као и оне програмске, организационе и промотивне још увек треба да се дефинишу, али и раздвоје. Примера ради, Ријека је представила свој буyет, мимо инфраструктуре, у вредности од 30 милиона евра. То је, према неким ранијим искуствима, најскромнији буyет до сада и при томе се односи на улагања у периоду од 6 година. Морамо бити свесни чињенице да је „златно” доба, када је Печуј, рецимо, могао да рачуна на буyет од преко 100 милиона евра – иза нас. И зато је наш концепт Yоутх цреатив Полис-а значајно скромнији од тамошње Жолнаи културне четврти, али смо уверени у то и да је дугорочно одрживији.

На питање како помирити с једне стране уверење културних посленика да се њихов рад последњих година систематски гура у страну, а са друге интенцију да Нови Сад буде “престоница културе”, Миленковић је одговорио да је управо зато овај пројекта и толико драгоцен. По његовим речима, где је фокус тамо се улаже и енергија.

– Отуда слоган „За нове мостове” најбоље дефинише жељени правац. Култура постаје један од фокуса, градских приоритета. Нова стратегија развоја културе, успостављање дијалога са независном сценом, међусекторска сарадња итд. већ у самом процесу кандидатуре доносе своје резултате управо захваљујући пројекту „Нови Сад 2021”. Ти „нови мостови” траже од свих нас да комуницирамо. Не морамо се обавезно сложити у свему, али смо свакако ближи једни другима, као и решењу постојећих и потенцијалних проблема. Отуда су фокус на културу и дијалог о њој и у њој највећи бенефит који може да има култура Новог Сада.

По речима првог човека пројекта „Нови Сад 2021”, искуства претходних Европских престоница култура говоре у прилог томе да престижна титула једном граду не доноси само бенефите у области културе, већ и у социлошком, економском, па и политичком смислу. То је за све државе чији су градови били европске престонице културе био један од значајнијх пројекта од националне важности, нарочито из угла брендирања дестинације: града, региона, државе.

– То се наравно односи директно на већи прилив туриста из земље и иностранства, али индиректно и дугорочно и на саме инвестиције. Илустрације ради, недавно се група кинеских инвеститора током обиласка средње и југоисточне Европе фокусирала искључиво на престонице културе. Како су објаснили, водили су се логиком да су то по правилу мањи градови, па су у том смислу вероватно и ниже цене некретнина, грађевинског земљишта... а са друге стране, да су у питању топоними који су с титулом ЕПК постали итекако видљиви и при томе су још показали и изузетан креативни потенцијал. Сваки град данас има тргове, позоришта, оркестре... суштина је да по нечему будете другачији, креативнији, нови, да будете препознатљиви. Уосталом, зар нећете, рецимо, неког Американца или Јапанца лакше заинтересовати за ваш град када му кажете да је био Европска престоница културе, Омладинска престоница Европе, да је домаћин најбољег европског музичког фестивала... или ако га само представите као тек још једну дестинацију, једну од многих, у Европи. Који би сте град радије посетили?

Мирослав Стајић

Стефан Миленковић у Католичкој порти

Као део промотивних активности пред финале трке за Европску престоницу културе сутра ће, у оквиру програма „За нове мостове”, у дворишту Гимназије „Јован Јовановић Змај” тачно у 20.21 почети концерт Симфонијског оркестра Слободног универзитета из Амстердама, а у четвртак у исто време, али у Католичкој порти, наступиће наш прослављени виолиниста Стефан Миленковић у пратњи „Камерате академике”. „У оквиру Егзита је представљен нови визуелни идентитет пројекта, а у наредном периоду ће фокус бити и на програмима који ће истицати значај мостова као симболичних стубова програмског концепта ЕПК 2021.Са финализацијом апликационог документа промотивне активности ће се додатно интензивирати, почев од заједничког пројекта са Академијом уметности у Новом Саду ’КултурЛица”, у оквиру којег ће нека од најзначајнијих имена овдашње културне сцене говорити о томе како они виде Нови Сад 2021. Све то има зациљ да учини идеју Новог Сада као Европске престонице културе 2021. што видљивијом. Драго ми је да видим и чујем да Новосађани све више препознају целу идеју и њен значај. А управо су они кључни фактор за успех. Иако пројекат „Нови Сад 2021”, по природи ствари, раде поједини тимови људи, то је пре свега пројекат свих нас Новосађана који волимо наш град.