Коледари продефиловали градом

а затим наставила Дунавском и Змај Јовином улицом ка Позоришном тргу где је испред Српског народног позоришта био завршни дефиле. Манифестацију посвећену најдужој ноћи у години (21. децембра) организује Омладинско удружење „Омладински покрет” у сарадњи са Културним центром Новог Сада и то трећу годину заредом, а други пут по правилима  Међународне асоцијације карневалских градова (ФЕЧ), чији је Нови Сад члан од 2014. године. Свечана поворка маскираних Коледара из земаља региона, како то и старословенска традиција налаже, уз музику, плес и бубњеве поздрављала је окупљене Новосађане. Било је ту и младих и старих, сликало се мобилним телефонима и фотоапаратима, а чини се да су успели макар на тренутак да тргну суграђане из зимског сна.

- После зимског солстиција, најдуже ноћи у години, рађа се ново Сунце – Младо сунце или Сварожић – Божић - рекао је председник Омладинског удружења „Омладински покрет Србије” Јовица Петровић и објаснио да је период прослава и маскенбала трајао од 20. децембра до 20. јануара када су коледари или чароице прослављали рађање новог Сунца и почетак године. - За почетак прославе оглашавао се Дажбог који је као створитељ свега на планети, људима дао знање и мудрост.

Времена су се мењала, па су се младим мушкарцима у весељу придружиле и девојке за удају.

- Нови Сад је од давнина познат по лепим женама са карактером, чувеним новосадским фрајлама - казао је Јовица Петровић. - Да коледари не претерају у разузданости и девојке не посрну у весељу и опуштености бринуле су се маме и дежурне тетке, које су више него спремно јуриле навалентне момке и строго пазиле на чедност и поштење девојака. Ипак и ти строги чувари у лику дежурних тетки и мајки морали су се повинути наредби Дажбога и пустити младост да ужива у карневалима и весељу... Зато су се сви радовали и чекали „Кољаду”.

По старословенском веровању Коледо је биће које се може посматрати као зимски дух и као божанство. Празници у част Коледа организовани су током зиме, а „Кољада”, која се одржава на дан зимског солстиција, сматрана је једним од најзначајнијих празника у том периоду. На тај дан, честита се весела Коледа или честита Коледа. Неки од обичаја задржали су се и у хришћанству, а у Бугарској се Божић и даље назива Коледа.

Ј. Вукашиновић

Обредне песме

Коледово име помиње се у многим здравицама, а постоје и такозване коледарске песме или коледи. Те лирске обредне песме изводиле су се током божићних празника, а у многим крајевима се тај обичај задржао и до данашњих дана.