Књигу још увек интернет победио није

интернета, и даље се чита и ужива у књизи.

– Можемо да кажемо да смо врло поносни на резултате за претходну годину јер имамо више од 26.000 уписаних корисника – каже помоћница директора Градске библиотеке за библиотечке послове мр Милица Кирћански. – То је заиста добар податак, с обзиром на то да се стало говори о кризи читања, о томе да интернет и савремене технологије прилично удаљавају читаоце од класичне, штампане књиге, и да се информације и материјали, потребни пре свега за институционално образовање, добијају из електронских извора.

Градска библиотека има укупно 26 огранака у граду и приградским насељима. Има врло богате фондове с више од 5,5 милиона књига изузетно разноврсне грађе. Највише је белетристике јер је таква структура корисника. Ту је и дечја књига, па све оне потребне за ђаке и студенте, затим стручне књиге, приручна литература и периодичне публикације. Постоје и завичајни фондови, у којима је близу 270 примерака старе и ретке грађе, која представља културну баштину завичаја, оно што су људи с ових простора стварали током дугог периода.

Библиотека чини све да изађе у сусрет корисницима, свесна ситуације у нашем друштву. Цена годишње чланарине није промењена сигурно пет-шест година. Постоји више категорија приликом учлањења: породична чланска карта, чија је цена 700 динара, коју могу користити четири члана породице, 400 динара је износ за студенте, 500 за редовну чланарину, а 300 динара за децу. Постоји и могућност краћег учлањења, али то су посебни фондови у Читаоници за оне који истражују нешто у краћем периоду.

– Посебно водимо рачуна о начину обележавања годишњица и значајних датума, када попустом излазимо у сусрет корисницима – рекла је мр Кирћански. – Приликом Светског дана књиге, Дана библиотеке, Сајма књига у Београду и Салона књига у Новом Саду и Дана града Новог Сада увек је омогућен попуст од 50 одсто за годишњу чланарину и за одрасле кориснике и за децу.

Многе библиотеке муче се с недостатком новца за куповину књига. Градска библиотека у Новом Саду може се похвалити да има добар однос, комуникацију и сарадњу са својим оснивачем, Скупштином града Новог Сада, која одваја релативно довољно пара за набавку књижне грађе.

– За ову годину нам је опредељено девет милиона, тако да ћемо заиста моћи да обновимо наше фондове – каже мр Милица Кирћански. – Јавне библиотеке имају обавезу да располажу актуелном литературом. Нова књига је пут до новог корисника, пре свега до задовољног корисника.

Да би се изашло у сусрет сваком кориснику, библиотека мора да формира правила коришћења. Градска библиотека у Новом Саду задржала је старо правило позајмљивања три књиге на 20 дана. Када су у питању вишетомна дела, дозвољено је узети и четири-пет књига, а више књига толерише се и студентима када припремају испите. И у летњим месецима корисницима је омогућено да позајме више књига и толерише се и период враћања од месец дана.  Романи су као форма најчитанији, веома су тражени савремена психологија, путописи, чак и романи с историјском тематиком. Дечји избор, у зависности од узраста, почиње од сликовница, па до научне фантастике, која је младима најпримамљивија.

Б. Павковић

Великић, Тишма, Еко…

Неки од најтраженијих наслова су „Иследник” Драгана Великића, „Казна за грех” Јелене Бачић Алимпић, „Убити птицу ругалицу” Харпера Лија, „Осама” Владимира Кецмановића, „Вере и завере” Александра Тишме, „Тврђава” Меше Селимовића, „Фукоово клатно” Умберта Ека и многи други.

Библиотека је подршка образовању и, као таква, изузетно је значајна за град. Читање старе добре штампане књиге је читање у циљу разумевања и схватања. Тражење података на интернету је, пре свега, у циљу стицања неких информација ка даљем знању. Податак није читање, то није знање и читаоци су то одавно схватили.