Кључна карика за освајања титуле „Нови Сад 2021”

за који се не може рећи да је непроменљив. Напротив, мења се узлазном путањом. „Еуро-Ин Филм“, „Инфант“, „Новосадски yез фестивал“, „Прозефест“ и један млађи фестивал, који већ има неку врсту мини-традиције – фестивал „Поезика“, фестивали су који имају краћу или дужу традицију, али и прошле године били су посећени, упечатљиви, с великим медијским ођеком и у том смислу су, како каже директор Културног центра Бојан Панаотовић, важним бојама обележили и годину која је за нама. Сведоци смо, дакле, изузетног континуитета квалитетних фестивала и догађаја, али лепо је истаћи и недавну посету славног нобеловца Орхана Памука, коме је том приликом један од уредника КЦНС-а Недељко Мамула лично доделио награду „Милован Видаковић“.

Титула Европске престонице културе 2021. године свакако је вест деценије, а Културни центар Новог Сада у томе је имао изузетно важну улогу, као кључна карика.

– Кад је у питању титула Европске престонице културе, најпрецизнија реч коју бих ја могао да употребим је то да смо ми били логистика целог пројекта – каже Бојан Панаотовић. – Превасходно наше службе – правна, рачуноводство и служба за јавне набавке – поднеле су изузетно велики терет. И уметнички део, који је неоспорно био сјајан, и одбор Европске престонице, и изванредна одбрана плана, и апликације у Бриселу, све је то од огромног значаја, али базичне ствари биле су на Културном центру. Све активности, од уговора и дозвола до маркетиншких потеза, морају се обављати преко неке институције, то сам човек не може да изведе. Та институција у Новом Саду био је Културни центар и на неки начин он је „кичма“ процеса освајања титуле.

При свему томе било би незахвално изоставити кључне људе и организације који су се залагали и пружали подршку, те Панаотовић није заборавио да спомене „Егзит фондацију”, која је водила кандидатуру Новог Сада за Европску престоницу културе, с њиховим председником Управног одбора Немањом Миленковићем на челу. Истиче затим улогу службеника за јавне набавке КЦНС-а Милана Мартиновића и шефицу рачуноводства Александру Спасојевић, који су, како каже, имали велику одговорност, били крајње професионални и увек на услузи људима из Европске престонице културе. Такође наглашава и велику подршку градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, који је, како је рекао, не само политички него и свим срцем уз успех и резултат који оставља такав траг у историји нашег града.

– Једнога дана, кад све ово мине и кад се ствари буду сагледавале у историјској ретроспективи, актуелни градоначелник имаће веома озбиљан и крупан резултат у свом мандату – под утиском је Панаотовић. – Резултатом таквог ранга и таквог калибра вероватно ће мало ко моћи да се похвали. Ипак, није то дошло случајно, градоначелник је био стопроцентно посвећен томе, с младим тимом био је и у Бриселу, и сматрам да му, као првом човеку Града, треба одати признање.

Мало је рећи да је та титула успех деценије и изузетне снаге, а у прилог томе иде и чињеница да је у конкуренцији био велики број кандидата.

– То је титула која има дипломатску, финансијску, културну и, ако хоћете, димензију ширења истине о нашем народу који је дуго био стигматизован, бојен негативним и тамним бојама у медијској и светској арени – сматра Панаотовић. – Мукотрпно траје процес долажења до истине, али то ће бити један изузетно важан сегмент у уравнотеженој слици о Балкану и балканским народима.

Европска културна престоница Нови Сад са стотинама и хиљадама уметника дочекаће исти број посетилаца – уживалаца уметности на својим представама, концертима, филмским фестивалима, мултимедијалним пројектима. Из те престонице они ће одлазити с позитивним утисцима.

– Својим кућама по европским земљама отићи ће са сликом о једном пристојном, цивилизованом граду у којем се одвија уметност „пар екселанс“, и то је једна изузетно важна и дипломатска и политичка и културна битка која је добијена – уверен је Панаотовић.

Када је у питању 2017. година, уз подршку самог врха државе и Града Новог Сада, Културни центар Новог Сада на пролеће планира једну озбиљну конференцију на коју ће бити позвани врхунски интелектуалци из региона, прецизније, некадашње СФРЈ.

– Кључна порука те конференције биће та да на Балкану нема пута, него само странпутице, ако ћемо се враћати шовинизмима, осветољубљу, ископавању ратних секира, тражењу мана у другима, порицања сопствених злочина... Једини пут, ако желимо да живимо као цивилизовани народ, достојни 21. века, јесте пут кооперације, културне сарадње и сарадње уопште, помирења, стигматизације сопствених злочина из прошлости и хришћанске димензије праштања. Уверени смо у то да ће сви интелектуалци из региона бити сложни у томе – закључује Панаотовић.

Б. Павковић

Младост и знање, добитна комбинација

– На самом пројекту радим већ око годину и то продукцијско-промотивни део, тако да сам у том смислу највише допринео – наводи сарадник КЦНС-а у пи-ар служби Душан Вуковић, један је од чланова тима „Нови Сад 2021”. – Било је веома изазовно радити на једном таквом пројекту, упознао сам много људи, што ми је и на професионалном плану веома добродошло. Заиста верујем да би све институције културе требало максимално да се укључе у тај процес да би све било урађено најквалитетније могуће.

Координаторка Америчког кутка у Новом Саду Милица Рашковић поред тог посла, који ради већ пуних десет година, веома је активна у невладином сектору и пише пројекте за европске фондове у сарадњи с неколико невладиних организација из Новог Сада.

– Због свог искуства на том пољу ангажована сам да дам свој допринос кандидатури града за ЕПК 2021, најпре као организаторка промотивних активности, а затим и као координаторка тима за писање апликације – каже Милица Рашковић. – Састанци везани за писање апликације углавном су се одвијали у Америчком кутку, где смо, у ствари, стварали програм „Нови Сад 2021”.