Киша изнела капуте из ормара

која је увелико прелазила тридесети подељак на Целзијусовој скали, хтели – не хтели, прешли смо на рашњих прохладних петнаестак. Промена је била нагла и, свакако, многима непријатна, упркос бројним жалбама суграђана на пређашње високе, „тешке” температуре и прижељкивање зиме.

Због изненадног захлађења усред лета, на новосадским улицама  су се могли видети, раме уз раме, лагане хаљине и јесење јакне, па чак и мантили и лаганији капути, које су креативне суграђанке покушале да, пре времена, уклопе у август јарким бојама и веселим дезенима и текстурама. Асфалтом су, у склопу те својеврсне ревије, шетале јапанке и отворене сандале, али и дубоке патике, па и гумене чизме, а повремено су се и навлачиле капуљаче и ширили кишобрани, који су целог дана били „на готовс”.

Бициклиста и шетача је било мање, сладоледи се нису куповали, сунчане наочаре се нису виђале, а пролазници су углавном ужурбано пролазили, не задржавајући се много на улицама освеженог Новог Сада.

Д. Р.