Када су компјутери били велики

Занимљива идеја кустоса Атиле Хорнока преточена је у дело уз много труда, воље и несебичне сарадње свих оних који су на било који начин могли помоћи у реализацији свеобухватне идеје. Уз звуке музике групе „Кратферк”, симболично је дочарано време „када су компјутери били велики”.

Искористили смо прилику да поразговарамо с аутором, „кога је живот, бар што се струке тиче, временом одвео у другом правцу”, а што се, овом изложбом, на неки начин, испоставило као случајни сусрет с „првом љубави”. Хорнок је, наиме, некада био студент машинства, али је ипак завршио, а потом и магистрирао, историју и временом се профилисао као кустос. Овом изложбом спојио је две стране личних интересовања, на задовољство многобројних генерација, пре свега Новосађана.

– Идеја за изложбу настала је када смо једном приликом у депоу Музеја града видели делове старог „мејнфрејм компјутера” из првог новосадског Електронског рачунарског центра – каже Хорнок. – То, за тадашње прилике, „чудо технике” инспирисало нас је да будуће посетиоце подсетимо на време безбрижних седамдесетих година, када је ИТ револуција била у повоју.  То је прва изложба овакве тематике у Новом Саду, а састоји се од неколико сегмената. У првом делу изабрани предмети прате развој информационих технологија у свету, од почетка рачунања, преко првих калкулатора, до изузетних изума 20. века. Посебна пажња у том делу поклоњена је „пионирима” компјутерске ере, личностима које су својим проналасцима промениле ток историје.

Централни део посвећен је историјату информационих технологија у Новом Саду, као претечи ИТ сектора на овим просторима.

– За тај сегмент изложбе употребљена је до сада углавном недоступна, или слабо доступна, документација, али и аутентични предмети коришћени у првом Електронском рачунарском центру. Иако се прва прича о „компјутеризацији” јавља још 1968. године, циљ популарног ЕРЦ-а седамдесетих година прошлог века био је да револуционарно унапреди управљање градом и његовим ресурсима. Свакодневни живот Новосађана требало је буде олакшан превасходно у областима привреде, управе и образовања – каже аутор, који изложбом настоји да расветли један део новије, широј јавности свакако мало познате, историје Новог Сада.

Посебан шмек изложби дају и три кратка документарна филма сачувана у архиви Радио-телевизије Војводине (некада РТВ НС), где појединци, попут Немање Павловића, говоре о значају технолошког напретка за град, а потом и демонстрирају „савремена научна достигнућа”.

– Изложба представља омаж свим појединцима који су сачували предмете и документа из области информатике Новог Сада, препознали их као културно-историјско наслеђе и омогућили Музеју града да их стручно обради и представи јавности. Најугледнији музеји широм света поставке и збирке посвећују „његовом величанству” компјутеру, а захваљујући овој изложби, Нови Сад у том погледу није изузетак – истиче Хорнок, чија је превасходна жеља да што више ученика основних и средњих школа, па и студената, посети изложбу и упореди тадашња, за данашње прилике свакако гломазна, „чуда технике” са „справицама” које вешто данас свако од њих, без сумње, користи.

Изложба у Атријуму Музеја града Новог Сада на Петроварадинској тврђави биће отворена свакодневно до јула, а колико је интересантна, видело се већ прве вечери, на отварању.

С. Савић

фото: С. Савић, Б. Лучић

Бројни сарадници

Атила Хорнок апострофира несебичну помоћ многих сарадника који су директно или индиректно допринели аутентичности и квалитету поставке. И овог пута као конзерватор значајан допринос дао је Ђорђе Лазић Ђапша, а да није било својеврсног колекционара Мидорага Думитрова који је сачувани сет телепринтера донирао Музеју града, тешко да би ова изложба уопште угледала светлост дана. Део изложбе чине и радови сликара Милана Кешеља. Реч је о циклусу инспирисаном развојем комуникационих технологија, названом „Добар дан, комуникацијо”, насталом у периоду 1993–2002. година.