Када је срцу тешко, треба му „Срце”

Међутим, за многе од нас управо то доба године представља веома емотивно раздобље, када се проблеми и бриге гомилају и чине још тежим, под притиском тек започете године. Ипак, како каже волонтерка Центра за пружање емотивне подршке и превенцију самоубиства „Срце”, са седиштем у Новом Саду, Вања Јовић, током тих дана у њиховој организацији нема великих промена у интензитету позива, имејлова или четова.

– Стичем утисак да су празници за одређени број људи можда чак и период када успевају да оставе барем за тренутак по страни ствари које их оптерећују, представљају проблеме и потешкоће, где им је потребна наша помоћ или подршка блиских људи – објашњава она. – Други део тај период више користи да сумира претходну годину, свој учинак током ње и да ли су ближе циљу, осете ли напредак или стагнирају у сфери коју сматрају тешко савладивом.

По Вањиној рачуници, до краја децембра претходне године „Срце“ је примило 2.125 позива. Месечни просек је био око 180 позива, односно око шест дневно. Четова је било 351, а послато је и 1.184 имејлова. Важније од статистике је, каже Вања, препознати потребу за разговором и одговорити на то правом мером.

– Тога се држимо већ 24 године, колико постојимо. Разговарамо с онима који нам се обрате да бисмо им пружили подршку и разумевање, када то они директно или индиректно траже. Људима не треба одузимати право да гласно изговоре своја осећања и мисли – каже наша саговорница. Што се тиче препоруке, Вања Јовић, иако волонтерка с богатим искуством у „Срцу”, нарочито је опрезна, било да се то односи на почетак године и постављање нових циљева, неговање менталног здравља, или нешто треће. Како каже, савети су различити, у зависности од проблема, али правило „Срца” је недавање савета, али свакако усмеравање особе да решава перципирану потешкоћу у складу са својим потребама, могућностима, правима и потенцијалима. 

Д. Ристић