Јубилеј испуњен срећом и дружењем

који су спремили корисници за своје родитеље и пријатеље. Уз добру забаву, сендвиче и колаче које су сами направили, обележили су више од деценије свакодневног рада, дружења и љубави.

– Друштво је лепо, ми се добро познајемо, не морамо ништа да причамо, тачно знамо ко шта осећа – каже корисница Дневног боравка Александра Сашка Ракић (43), која се присутнима захвалила на доласку, истичући да њој много значи то што сваког дана може да оде у Дневни боравак и побегне од проблема. – Волимо се. Када су рођендани и годишњице, правимо журке и увек нам буде лепо и симпатично, славимо, клопамо, слушамо музику, правимо фризуре и глумимо. Шта бисмо више?

Хтели – не хтели више, увек им је на располагању прегршт свега занимљивог и едукативног што им испуњава време, а оспособљава их за свакодневни живот. Од радионица ткања, преко музике и спорта, до прављења медењака и сличних јела, двадесетак корисника, од 27 до 45 година, има могућност да се опроба у разним активностима и тако себе доживи као равноправног члана друштва који може да се осећа задовољно и срећно.

– Овде их оспособљавамо за одлазак на активности и ван Дневног боравка, рецимо, у позориште, биоскоп, на Штранд или у неко друго удружење у граду или ван њега – каже председница Удружења др Милка Будаков. – Трудимо се да их ослушкујемо и питамо их шта желе. Али, знате да долазе све тежа времена, а да је све везано за финансије. Осим људи добре воље и донатора, веома су важни континуитет и одрживост, морате бити присутни, имати добре сараднике, превазићи проблеме...

То доказују и гости из Удружења грађана за церебралну и дечју парализу „Сунце”, представници Црвеног крста града Новог Сада с којим имају редовну и успешну сарадњу, као и радници Центра за социјални рад, који су употпунили јучерашњу прославу. Како истиче докторица Будаков, важна је таква међусекторска сарадња да би се знало ко како функционише и које проблеме има.

Удружење за помоћ МНРО Новог Сада основано је 1961. године, а недавно је добило лиценцу за рад Дневног боравка. Осим тога, имају и друге садржаје, попут инклузивног сервиса за децу са сметњама у развоју „Цврчак”, али и разна дружења родитеља чија су деца корисници неких услуга.

Л. Радловачки

Много љубави, али и подсмеха

Особе које су ментално недовољно развијене најчешће су пуне љубави и пажње, нису искварене, злобне нити пакосне. Таква енергија преовладава где год да се нађу, али упркос томе, често су жртве подсмеха и дискриминације.

– Много можемо од њих да научимо – каже Тањина мама Бојана Ђуран.

Њена ћерка је корисница Дневног боравка од оснивања те услуге, а препознатљива је по осмеху, здравом дугу и причљивости.

– Ја сам родитељ који није крио своје дете, расла је у здравој породици. Ко не прихвата њу, не прихвата ни мене. Али, тешко је у нашем друштву бити родитељ таквог детета. Одмах те гледају као да си човек другог реда јер људи сматрају да наша деца ништа не вреде – наводи она.