Јубиларни 20. сусрет деце из дијаспоре и матице у Сремским Карловцима

борави двадесеторо младих Срба из иностранства. Реч је о деци између 12 и 16 година из Аустрије, Швајцарске, Румуније, БиХ, односно Републике Српске, која у организацији Креативног клуба „Едуко” кроз амбијенталну наставу и у директном контакту с извориштем српске историје и културе, какво су Сремски Карловци, изучавају своју прошлост, обичаје и језик. С њима време проводе и карловачка деца, а један од водича-домаћина је и најбољи ђак Богословије „Свети Арсеније” Вељко Бирач.       Смештени су у Еколошком центру „Радуловачки”, где пре подне имају предавања из српског језика и историје. Послеподнева су резрвисана за разне радионице, које, између осталог, имају функцију њихове међусобне хомогенизације и бољег упознавања. Осим тога, програм предвиђа обилазак Сремских Карловаца, Стражилова, Новог Сада, излете у Ковиљ, Идвор, Тител, Ковачицу. Нису запостављене ни физичке активности.

– Ове године у оквиру едукативних, креативних и рекреативних радионица обележавамо 160 година од рођења Николе Тесле – каже пројект-менаyер Часлав Калинић. – То је нит која се провлачи кроз све активности. Осим тога, пажњу посвећујемо и неким другим нашим научницима, као што су Милева Марић Ајнштајн и Михајло Пупин. Пошто је ово дигитална генерација, врло је битно да знају да су неки наши научници изузетно заслужни за то што они сада користе.

Овогодишњи камп протиче и у знаку сопственог јубилеја – две деценије од првог сусрета деце из дијаспоре и матице. Почев од Мале школе српске културе 1996. до Летњег образовног кампа, какав је данас, кроз њега је до сада прошло више од 1.100 деце из дијаспоре. То је прилика за сумирање резултата и ефеката, од којих су највећи, по мишљењу координаторке пројекта Драгиње Калинић, то што се некадашњи полазници стално враћају у Карловце.

– Током боравка у кампу они успостављају везу с Карловцима и после неколико година она се пробуди и пожеле поново да дођу – каже Драгиња Калинић. – Мислим да им ми подстичемо идентитет, спознају ко су и шта су, другим речима, будимо у њима искру националне припадности. Највећа потврда тога  је број досадашњих учесника и долазака у Карловце да похађају Гимназију, Богословију, студије у Новом Саду. У овој јубиларној години, имамо полазницу која је у два наврата била у кампу, пре 15, односно 16 година,  а сада заједно са сином, који је стасао да сам буде полазник, борави поново с нама.

Да је тако како каже координаторка пројекта, сведочи и поменута полазница двају кампова Јасна Карагић из Беча. Како каже, из кампа је понела најлепше утиске и, желећи да то исто доживи и њен једанаестогодишњи син Давид, довела га је у Карловце.

– Осећам се као да сам поново полазник – прича Јасна Карагић. – Кад сам крочила у Богословију, где смо ми некада спавали, сетила сам се свих доживљаја и емоције су се опет вратиле. Кад год сам у Србији, дођем у Карловце. Кад уђем у Саборну цркву, присетим се увек како сам шапнула Драгињи Калинић „Драга, када се будем удавала, биће то овде”. Тако је и било. Због тога што сам понела најлепше утиске с овог кампа, супруг и ја смо одлучили да се венчамо у Карловцима и ту крстимо сина. Желели смо  да и Давид дође овде и осети то што и ја, научи нешто више о српском народу и историји и да заволи Карловце.

Трећу годину заредом у камп долазе млади Срби из Берна у Швајцарској с професорком Јеленом Митровић, која им предаје српски језик и историју у тамошњој српској допунској школи, а сваке године све их је више.

– Драго ми је што су моји ђаци заинтересовани за долазак – истиче професорка Митровић. – Нису могли да дочекају да дођу. Они, једноставно, „живе“ све ово и када прође недељу дана, колико траје камп, греје их та ватра дуго и радују се новом сусрету. Савремене технологије им омогућују да се повежу преко „Фејсбука” и свих других друштвених мрежа и стално су  у контакту и живе као једна мала заједница када све ово прође. Свиђају ми се теме кампа, они овде имају времена и за дружење, одмор, спорт.

Гост на завршној вечери у суботу биће и Швајцарац, историчар Симон Делембах, који, по речима професорке Митровић, обожава Карловце и сматра их најлепшим местом у Србији и доводи своје родитеље да се увере у то.

Јелена Митровић је и председница Удружења „Милева Марић Ајнштајн” у Берну, које негује културно стваралаштво младих и науку, и лик те наше научнице. Колико је важно да, како каже професорка из Швајцарске, живећи у страној средини причамо о себи, толико је битно да и странце упознамо с нашом културом, науком и уметношћу.

Овогодишњи камп помогли су Скупштина општине Сремски Карловци, Епархија сремска, Црква Светог Николаја у Сремским Карловцима, као и донатори из Швајцарске, Аустрије и Савеза Срба у Румунији.

З. Милосављевић

Фото: „Едуко” и Ф. Бакић