Једва отишли, а вратили се победнички

Наме, Денис, иначе ученик седмог разреда, награђен је за своју инсталацију – једрилицу направљену од рециклираних материјала. Међутим, и пре стручног жирија, потенцијал у обојици препознала је њихова наставница ликовног, Марта Киш Бутерер.

– Њих двојица су најпре били шокирани када су видели шта треба да раде, пошто су у понуди биле радионице у керамици, сипорексу, монтажној пластици, инсталацији и дрвету – каже Марта Киш Бутерер. – Ми овде немамо новца да уведемо и такву врсту праксе у школу па смо правили припреме пре него што смо отишли.

За дан и по, колико су имали на располагању да заврше рад, од рециклираног материјала који су тамо затекли двојица младих Новосађана успели су да прикажу врло занимљиве идеје на задату тему – „Елеганција”. Наиме, Денис је у категорији инсталација направио једрењак од картонских ролни, старих це-деова, најлона и дрвета, док је Алекса у категорији монтажне пластике направио акробату од стиропора.

– Од смећа и предмета који се више не користе и које бисмо иначе бацили требало је да направимо нешто корисно – објашњава Денис Николић. – Прво сам размишљао о некој висећој инсталацији, али ми је професорка касније дала идеју за једрењак. Нисам мислио да ћу победити па сам се веома изненадио. Нисам ни разумео шта су причали, само су ме прозвали и када сам се попео на бину, сазнао сам да сам освојио прво место.

Алекса, иначе ученик петог разреда, одабрао је да у својој категорији, монтажној пластици, направи занимљиву просторну композицију – акробату који у руци држи сунце, јер га је, каже, то најпре асоцирало на нешто елегантно. Иако је тада први пут радио са стиропором, Алекса је читаво искуство окарактерисао једном речју – „Вау!”

– Не бих ни ишао тамо да моја наставница није препознала потенцијал у мени – захвалан је Алекса. – Још као мали сам правио оригами од папира и волео сам да цртам, што и сада радим. Словенија је богата, лепа и уређена земља. Лепо је што су направили такву колонију с много деце из Хрватске, Словеније, Бугарске... Ишао бих тамо сваке године ако бих могао.

Иначе, занимљиво је да првобитно није требало да Денис иде у Чрномељ, већ други ученик, који је у међувремену одустао. Осим тога, читав пут у Словенију те трочлане екипе школе „Петефи Шандор” био је под знаком питања због недостатка новца. Ипак, захваљујући наставници Марти, која је због тога продала своја два акварела, они су успели да оду на колонију и представе свој град.

– Рекла сам „На храбрима свет остаје”, сели смо у кола, узели паре од слика и кренули на пут. Када смо стигли, Словенци су једва чекали да нас виде и били су веома срдачни. На проглашењу најбољих радова, прозвали су Дениса који је освојио прво место за инсталацију и у том тренутку сам плакала од среће. Он је прво био шокиран, а онда ми се и захвалио на помоћи, што ме је још више разнежило. Био је тако збуњен на подијуму, али мислим да сам ја била најсрећнији наставник у том тренутку. Врло сам поносна и врло задовољна тиме што су њих двојица тамо показали и урадили. Било је чупаво, али су се обојица показала као изванредни борци – закључила је Марта Киш Бутерер.

Д. Ристић

Фото: С. Шушњевић,

Марта Киш Бутерер

Пецаљка као заштитни знак

Пошто је, по речима наставнице Марте Киш Бутерер, првонаграђени Денис Николић у току колоније често гледао ка једној речици, остатак његове екипе одвео га је на пецање, као страственог риболовца. Своју љубав ка пецању уткао је и у свој рад, па с његове једрилице виси пецаљка с папирним „уловом” који се смешка.