Из „Електропорцелана” изолатори стижу до Ирана

– Не бих желео да се враћам на тај период када фабрика није имала гас, премда смо били озбиљно уздрмани због поруyбина које примамо са свих страна – наводи Стојковић. – Привредни суд је у јуну усвојио Унапред припремљени план производње УППР, по којем фабрика сада привређује и измирује текуће пословање, а за враћање дугова од око 60 милиона динара има грејс-период од годину. Са „Србијагасом” сада смо склопили уговор о снабдевању који раније нисмо имали и сада га плаћамо авансно. Највише дугујемо управо том предузећу – око 50 милиона динара. Дуг је настао у периоду 2012–2013. године. Због дуге и хладне зиме 2011, када је била уведена ванредна ситуација и гас био искључен, смрзли су нам се полупроизводи и глина као основна сировина за изолаторе, због чега смо имали велику штету и нисмо били у прилици да плаћамо обавезе.

Новосадска фабрика, истиче директор, једина је у Србији и у окружењу, која има комплетну производњу порцеланских изолатора, а то значи да се у „Електропорцелану” раде изолатори за надземне водове, потпорни изолатори и изолатори за трансформаторе.

– Такву производњу нема ниједна бивша југословенска република, док у Румунији и Бугарској има фабрика, али само за једну врсту изолатора, па је „Електорпорцелану” најближа фабрика у Пољској – наводи директор.

По његовим речима, производња електорпорцелана је скуп бизнис јер се за њу највише користе енергенти – струја и гас – док је технологија производње чиста, без отпада.

– За изолаторе се користи глина коју купујемо у нашој земљи, Мађарској и Чешкој. Ми смо највећи корисник гаса током лета, месечна потреба нам је чак 30.000 кубика тог енергента. С друге стране, и технологија производње је дуга; у зависности од врсте излатора, за један производ је потребно 60 до 90 дана, па нам треба доста новца и за обртна средства, док не стигне наплата производа – предочава Стојковић.

Директор каже да је крајњи корисник новосадских изолатора у Србији  Електропривреда Србије, мада поруyбине примају од многих овдашњих предузећа с којима ради српска електропривреда.

– Овде је наш једини купац ЕПС, а примамо поруyбине од електропривреда са свих страна света јер нас пословни партнери уважавају због цене и квалитета. Радимо за Русију, Белорусију, Турску, Немачку… а вредност уговора се креће од пола милиона евра до милион, па и више. Недавно смо почели да поново радимо с Ираном. Новосадски изолатори стижу и у све бивше југословенске републике. Око 90 запослених успева да одговори потребама тржишта, мада постоји период током лета и у децембру када се осети слабија потражња. Тада углавном радимо за лагер – истиче Стојковић.

Директор „Електопорцелана” каже да је технологија фабрике из седмадесетих година прошлог века те да опрему треба мењати, осим једне пећи која је квалитетна.

– Међутим, и с том технологијом успевамо да радимо и будемо цењени код пословних партнера. За обнову треба доста новца, али и стабилно тржиште, не само овде већ и у иностранству – објашњава он.

Текст и фото: З. Делић